Tekstovi

drugi deo intervjua s Rumenom Bužarovskom

Pisanje je, zapravo, rad kao i svaki drugi, intervju sa Rumenom Bužarovskom; deo 2.

Kada se govori o prozi Rumene Bužarovske, najčešće se spominje uticaj američke kratke priče, stil koji počiva na jezičkoj ekonomiji, jezgrovite rečenice i crni humor i ironija upotpunjeni odsustvom patetike. Dok je u prethodnoj zbirci priča, Moj muž, fokus na iskustvu žena u braku i društvu oblikovanom prema patrijarhalnim načelima, na bračnim i porodičnim odnosima i životnom vrtlogu koji te odnose ukršta, u zbirci Nikuda ne idem autorka proširuje opseg tema koje obrađuje. Daje širi spektar međuljudskih odnosa – između roditelja i dece, doseljenika i stranaca, a bavi se i odnosima različitih klasa i profesija. Među njima, po suptilnoj obradi, izdvaja se i pitanje izbeglištva – odnos zapadnih društava prema pridošlicama i obrnuto.

Rumena Bužarovska intervju

Pisanje je, zapravo, rad kao i svaki drugi, intervju sa Rumenom Bužarovskom; deo 1.

Makedonska književnica Rumena Bužarovska se poslednjih godina profilisala kao jedno od zapaženijih imena na regionalnoj književnoj sceni. Do sada je objavila četiri zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), a knjige su joj prevedene na mađarski, italijanski, engleski, slovenački, bhsc jezike. Izdavačka kuća Booka iz Beograda omogućila je da se i domaća čitalačka publika upozna s delima ove autorke izdavši zbirke priča Moj muž i Nikuda ne idem. Povod za razgovor bila je njena poslednja zbirka priča, Nikuda ne idem, ali i gostovanje na festivalu BeFem u decembru prošle godine. Razgovarale smo na bhsc jeziku, o odnosu autorke i dela, funkciji groteske, feminizmu u njenim pričama, stidu, ali i o nekim novim temama u njenim pričama, poput izbegličkog identiteta i osećanja kulturne i ekonomske inferiornosti.

Izgubljeno znanje i moć

Roman Sedam funkcija jezika napisan je u stilu kriminalističkog romana i istorijske fikcije. U središtu radnje nalazi se misterija oko izgubljenog dokumenta kojeg mnogi žele da se dokopaju, ali svako ko mu se približi umire. Glavni likovi, Simon Hercog i Žak Bajar, jure kroz zamršeni svet francuskih filozofa/kinja i intelektualaca/ki, u potrazi za izgubljenim dokumentom […]

grafik 2. značaj kritike

Ima li književne kritike na studijama književnosti?

Upravo iz te zapitanosti proistekao je anonimni mini-upitnik „Književna kritika u formalnom obrazovanju“ koji sam osmislila i distribuirala na internetu – dakle, bez ikakvih pretenzija na temeljno i naučno zasnovano anketiranje, vođena željom da barem na takav, ne sasvim formalan način steknem uvid u moguće odgovore na pitanja koja su se ispostavila važnim ne samo za mene lično već i u kontekstu čitave radionice i nakon razgovora sa njenim ostalim polaznicima.

Horor kao metafora savremenog sveta

Tako je Jegermajster sastavljen od dve prosečne priče koje do pred sam kraj ostaju linearne i bez obrta. Određena snaga romana i autorovo zanatsko umeće se primećuju na završnici, kada se javlja prvi i jedini veći obrt koji ovom prilikom nećemo otkriti, kako čitaocima i čitateljkama ne bismo oduzeli određeno uzbuđenje koje sa njim dolazi. […]

1

NIN 2019: Jugoslavija bez Jugoslovenki

Korak unazad predstavlja prisustvo odnosno odsustvo autorki. Otuda samo jedna autorka u najužem izboru može i ne mora da govori o kvalitetu književnosti koju pišu žene, ali sasvim sigurno govori o atmosferi na književnoj sceni i nedostatku sluha izdavačkih kuća i mejnstrim kritike za nove poetike i žanrove i nestandardne autorske glasove.

S druge strane, hrabrije iskorake je na scenu donela eksplicitnija tematizacija Jugoslavije i jugoslovenstva, koja se, osim kroz temu rata i jugonostalgiju, sada pojavljuje i kao potreba za preispitivanjem sadašnjosti, poziv na akciju i odgovornost i želja  za odupiranjem zaboravu i istorijskom revizionizmu.

Delirium tremens ili apologija nasilja

U samom načinu na koji se u naslovu navodi eufemistički, primetna je namera da se alkoholizam tretira kao skup pojedinačnih, incidentnih ispada radije nego kao stanje zavisnosti i bolest. U tom smislu već naslov najavljuje da problematizacije tih pijanstava u romanu neće biti.

Čvorljivi roman

Jasno je da književni likovi mogu da budu nesavršeni i nesvesni svog nerasta, ali je problematično ako autori nisu svesni svojih likova, i ako se tekst ne ograđuje od takvih junakovih stavova. Sikimićev junak nije svestan svoje mizoginije.

Ogledi kao ogledalo

Autorka eseje započinje refreničnom rečenicom „Kako moj/a drug/arica…” nakon čega sledi neka situacija: ponekad zaboravi da kaže ‘zdravo’, voli da bude dobar, živi u inostranstvu…

1 … 4 5 6 … 12