Intervjui

photo_KM_3442

„Najbitnije u književnom radu je sposobnost posmatranja ljudskog ponašanja,” intervju sa Kalinom Maleskom

Ovog avgusta Pobunjene čitateljke razgovarale su sa Kalinom Maleskom, makedonskom književnicom, prevoditeljkom, književnom teoretičarkom i profesorkom na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju. Kalinin rad nije moguće lako kategorizovati – reč koja najbolje opisuje celovitost njenog rada jeste raznovrsnost. Pored više naučnih radova i književnih eseja, objavila je četiri zbirke kratkih priča, dva romana, jednu […]

my_name_is_goran_Stefanovski-2022-025

Intervju sa Branislavom Ilić: Identitet stalno mora da se apdejtuje

Piše: Divna Stojanov Goran Stefanovski (1952–2018), makedonski dramski pisac, scenarista i profesor dramaturgije, u svojim dramama bavio se temom identiteta, individualnog i nacionalnog, preispitivao je pojmove slobode, migracije, utočišta, doma, otuđenosti, posebno ističući pojedinca koji se oseća kao stranac u svom domu, koji je „unutrašnje raseljeno lice. Kad tuga nije zbog odsustva, nego zbog prisustva. […]

Ilustracija_03_insta

„Djelujemo u društvima koja predano rade na poništavanju i potcjenjivanju ženske kreativnosti i djela”

„Sudeći prema najavama koncepta nagrade Štefica Cvek, pobunjena postjugoslavenska prozna književnost bi trebala da dobije, uslovno rečeno, zasluženo priznanje i neophodan javni prostor, kao i da bude suštinski provučena kroz mehanizme demarginalizacije u čitanjima i analizima,” Merima Omeragić.  Intervju sa Merimom Omeragić, vodila Barbara Matejčić Merima Omeragić je teoretičarka književnosti i kulture, zaposlena kao znanstvena […]

BiltenNo3_ 4

„Trans zajednica mora da reprezentuje sebe”

Sa dr Aleksom Milanovićem, docentom na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu i transrodnim aktivistom, razgovarali smo o poziciji i potencijalu kvir umetnosti u aktuelnim dominantnim kulturalnim normativima globalnog društva. Razgovor vodila Marija Milovanović Aleksa, kako posmatraš fenomen kvir književnost i kvir čitanja? Da li je kvir čitalačka pozicija partikularna ili bi mogla biti […]

drugi deo intervjua s Rumenom Bužarovskom

Pisanje je, zapravo, rad kao i svaki drugi, intervju sa Rumenom Bužarovskom; deo 2.

Kada se govori o prozi Rumene Bužarovske, najčešće se spominje uticaj američke kratke priče, stil koji počiva na jezičkoj ekonomiji, jezgrovite rečenice i crni humor i ironija upotpunjeni odsustvom patetike. Dok je u prethodnoj zbirci priča, Moj muž, fokus na iskustvu žena u braku i društvu oblikovanom prema patrijarhalnim načelima, na bračnim i porodičnim odnosima i životnom vrtlogu koji te odnose ukršta, u zbirci Nikuda ne idem autorka proširuje opseg tema koje obrađuje. Daje širi spektar međuljudskih odnosa – između roditelja i dece, doseljenika i stranaca, a bavi se i odnosima različitih klasa i profesija. Među njima, po suptilnoj obradi, izdvaja se i pitanje izbeglištva – odnos zapadnih društava prema pridošlicama i obrnuto.

Rumena Bužarovska intervju

Pisanje je, zapravo, rad kao i svaki drugi, intervju sa Rumenom Bužarovskom; deo 1.

Makedonska književnica Rumena Bužarovska se poslednjih godina profilisala kao jedno od zapaženijih imena na regionalnoj književnoj sceni. Do sada je objavila četiri zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), a knjige su joj prevedene na mađarski, italijanski, engleski, slovenački, bhsc jezike. Izdavačka kuća Booka iz Beograda omogućila je da se i domaća čitalačka publika upozna s delima ove autorke izdavši zbirke priča Moj muž i Nikuda ne idem. Povod za razgovor bila je njena poslednja zbirka priča, Nikuda ne idem, ali i gostovanje na festivalu BeFem u decembru prošle godine. Razgovarale smo na bhsc jeziku, o odnosu autorke i dela, funkciji groteske, feminizmu u njenim pričama, stidu, ali i o nekim novim temama u njenim pričama, poput izbegličkog identiteta i osećanja kulturne i ekonomske inferiornosti.

IMG_4890JPG

Prednost ženskih poetika je u različitosti, intervju sa Tanjom Stupar Trifunović; deo 2.

Objavljujemo drugi deo intervjua sa Tanjom Stupar Trifunović, sa kojom smo razgovarale o lezbejskom romanu, opasnostima marginalizacije homoerotske književnosti, o značaju književnih nagrada i politici (ne)nagrađivanja autorki. Prvi deo intervjua pročitajte OVDE. Šta misliš o odrednici „lezbejski roman”? Nisam sigurna koliko je dobro roman koji tretira lezbejsku tematiku označiti isključivo kao lezbejski roman. Jasno mi […]

_MGL2302-01

Prednost ženskih poetika je u različitosti, intervju sa Tanjom Stupar Trifunović; deo 1.

Sa književnicom Tanjom Stupar Trifunović, nagrađivanom pesnikinjom i autorkom romana Otkako sam kupila Labuda, razgovarale smo o odnosu književnih majki i ćerki, prethodnicama i savremenicama, kao i o perspektivama savremenih ženskih poetika. U intervjuima se često osvrćeš na Elenu Ferante. Da li kompleksni odnosi majki i ćerki, o čemu Ferante piše u svakom svom romanu, mogu poslužiti […]

Pisanje je politički čin, intervju s Lanom Bastašić; deo 2.

Objavljujemo drugi deo intervjua s Lanom Bastašić, sa kojom smo razgovarale o inspirativnim ženama, ženskom i migrantskom iskustvu u književnosti i mogućnostima revolucije. Prvi deo intervjua pročitajte OVDE. Razgovarala Jelena Lalatović Autor fotografija: Juan Diego Valera  Koje bi žene – političarke, književnice, umetnice, aktivistkinje, naučnice, književne junakinje – izdvojila kao posebno inspirativne? Zašto? Virdžinija Vulf, ne samo […]

JDV-3067

Pisanje je politički čin, intervju s Lanom Bastašić; deo 1.

Sa Lanom Bastašić, autorkom romana Uhvati zeca, razgovarale smo o književnim prethodnicama, muškoj nesolidarnosti i savremenim strategijama antifašizma. Razgovarala Jelena Lalatović Autor fotografija: Juan Diego Valera  Zdravo, Lana, pozdravljam te u ime Pobunjenih čitateljki 😊 Nema jednostavnog, ali ima izlizanog načina da se započne razgovor sa perspektivnom, britkom i politički osvešćenom autorkom. Dakle, kako si ovih dana? […]

Razlistavanje, intervju sa Jasminkom Petrović; deo 2.

Intervju sa Jasminkom Petrović prošao je dug proces od razgovora, prekucavanja, autorizacije pa sve do objavljivanja. Za dva meseca, ovaj razgovor napunio bi godinu dana da ga Zlogonje nisu ponovo oživele. Pričale smo o: prvim koracima, procesu pisanja, odabiru tema, ratu, solidarnosti, slobodi, diskriminatornim praksama, a najviše smo govorile o deci i dečijoj književnosti. Prešli smo mnogo […]

1 2