Roman Sedam funkcija jezika napisan je u stilu kriminalističkog romana i istorijske fikcije. U središtu radnje nalazi se misterija oko izgubljenog dokumenta kojeg mnogi žele da se dokopaju, ali svako ko mu se približi umire. Glavni likovi, Simon Hercog i Žak Bajar, jure kroz zamršeni svet francuskih filozofa/kinja i intelektualaca/ki, u potrazi za izgubljenim dokumentom koji ima moć da promeni tok francuske politike.

Loran Bine, Sedam funkcija jezika (Booka, 2019)

Loran Bine je francuski pisac nove generacije, koji je dosad objavio pet knjiga. Njegova knjiga HHhH osvojila je Gonkurovu nagradu, a roman Sedam funkcija jezika, o kome će ovde biti reč, izdat je 2015, dok je u prevodu na naš jezik dostupan od prošle godine, u izdanju Booke. Autor je poznat po tome što se često bavi savremenom i nekadašnjom političkom i intelektualnom scenom u Francuskoj. Najnoviju knjigu, Civilizacije, Bine je objavio ove godine. To je još jedno u nizu dela u kojima se poigrava istorijom i jezikom kao sredstvom kojim konstruišemo sadašnjost i prošlost.

Roman Sedam funkcija jezika napisan je u stilu kriminalističkog romana i istorijske fikcije. U središtu radnje nalazi se misterija oko izgubljenog dokumenta kojeg mnogi žele da se dokopaju, ali svako ko mu se približi umire. Radnja romana smeštena je u Pariz 1980. godine, dok traje izborna kampanja za izbor novog predsednika, a sami kandidati učestvuju u njegovom zapletu. Glavni likovi, Simon Hercog i Žak Bajar, jure kroz zamršeni svet francuskih filozofa/kinja i intelektualaca/ki, u potrazi za izgubljenim dokumentom koji ima moć da promeni tok francuske politike. Radnja počinje ubistvom Rolana Barta, poznatog semiologa, poslednjeg za koga se znalo da poseduje misteriozni dokument. Žak Bajar, po nalogu francuskog predsednika Žiskara, kreće da ispituje poznate filozofe, u nadi da će saznati gde je dokument i šta je njegov sadržaj. Kako bi razumeo o čemu govore svi ti filozofi, u pomoć poziva mladog docenta Simona Hercoga, dobrog poznavaoca rada Rolana Barta. Potraga za dokumentom će ih kasnije odvesti i do Bolonje, Venecije i Itake.

Uloga Simona Hercoga biće da kao semiolog-detektiv otkrije značenja zamršenog odnosa između političara i intelektualaca. Sa svetom francuskih intelektualaca upoznajemo se iz perspektive Žaka Bajara, koji kao konzervativac i policijski službenik ne može da se snađe među levičarima filozofima. On često podrugljivo gleda na ljude koje je primoran da ispituje. Do kraja romana, Bajar će naučiti mnogo toga i počeće da gleda svet drugačijim očima. Najvažnije, shvatiće da ono o čemu raspravljaju filozofi nije bezazleno, već poseduje veliku političku moć i može promeniti tok istorije. Naravno, ništa od toga ne bi bilo moguće da sve vreme uz sebe nije imao Simona Hercoga. Na početku, jedini razlog zbog koga je Simon pristao da pomogne Bajaru u istrazi bila je prilika da se upozna sa najpoznatijim filozofima svog doba. Međutim, kako roman odmiče, on prolazi kroz transformaciju. Kao neko ko dolazi iz akademskih krugova, on nam daje potpuno drugu perspektivu i pomaže da uvidimo probleme sa kojima se susreću filozofi osamdesetih u Francuskoj, kao i značaj njihovog rada.

Dva glavna lika su otelotvorenje dve vrste čitatelja i čitateljki. U zavisnosti od toga iz koje perspektive čitatelj/ka pristupa romanu, dobiće drugačije iskustvo čitanja, ali i drugačije razumevanje romana. Publika koja nije upoznata sa istorijskim dešavanjima u Francuskoj osamdesetih i sa filozofima i filozofkinjama koji se u romanu pojavljaju, poistovetiće se sa Žakom Bajarom. Zanimljiv je prvi susret Bajara sa Fukoom. Nakon kratkog razgovora sa njim, Bajar shvata da neće moći sam da iznese istragu. Reči i teorije koje spominju francuski intelektualci neće biti od velike pomoći, jer on želi da zna samo osnovno, dovoljno da  razume o čemu se govori (o čemu je roman). Ipak, Simon kao pravi teoretičar pokušava da objasni istoriju filozofije, odnose među teoretičarima, poreklo koncepata, načine na koje ih različiti mislioci i misliteljke razumeju, koja su ograničenja spoznaje sveta. Žak Bajar često gubi strpljenje, ali upravo ova perspektiva daje onima koji nisu upoznati sa filozofskom scenom osamdesetih priliku da uđu u taj novi svet i zajedno sa likom uče teorijske postavke semiologije, osnove filozofije jezika i upoznaju se sa važnim filozofskim pretpostavkama i političkim usmerenjima tadašnjeg doba. Bajarova perspektiva je korisna i za one koji već podosta znaju o semiologiji i filozofiji, jer im daje priliku da na nov način sagledaju svet koji već poznaju.

Za one koji su već upoznati sa zvučnim filozofskim imenima koja se spominju u romanu (Mišel Fuko, Žil Delez, Žak Derida, Julija Kristeva, Filip Solers, Luj Altiser, Elen Siksu, Umberto Eko, Roman Jakobson, Džudit Batler…), ovaj roman će biti uzbudljiv na jedan sasvim drugačiji način. Tokom čitanja, moći će da se poistovete sa Simonom Hercogom i njegovim uzbuđenjem kada se susretne sa osobama o kojima je toliko slušao, a nije imao priliku da ih upozna. Zato roman funkcioniše i kao primer fanfiction literature za ljubitelje filozofije, a tekst dobija dodatni komični efekat kada čitalac/teljka poveže radove filozofa sa životom koji vode u ovom romanu. Mogu se prepoznati poznati citati, teorijske postavke, uvidi u stvarnost, ali u kontekstu privatnih života mislilaca koji stoje iza njih. Stvara se osećaj zavirivanja u intimu poznatih ljudi, što iskustvo čitanja čini intrigantnim.

Sedam funkcija jezika je knjiga puna događaja koji deluju poznato, ali i nadrealno. Ipak, jasno je da je reč o fikciji. Čak i Simon počinje da se pita da nije možda zarobljen u romanu. Roman nas gura ka tome da preispitamo politiku, akademiju i ono što znamo o svetu. Važno pitanje postaje šta je istina i ko je poseduje. Znanje je u ovoj knjizi predstavljeno kao moćno. Ko ga ima, možde da vlada. Tako je čitav roman prožet Fukoovom idejom da je znanje moć. Tajni dokument pokreće radnju i najveći je izvor moći. Onaj ko ga pronađe, postaće vladar jezika, ili je možda bolje reći diskursa, a tada više ništa neće biti prepreka da se savladaju drugi.