Olivera Nikolova, Vežbe za ibn Pajka (2001) i Pas tužnog pogleda (2019) Piše: Sašo Pšenko Prevod sa makedonskog: Viktorija Blažeska Olivera Nikolova je jedna od najpoznatijih i najnagrađivanijih savremenih makedonskih spisateljica. Stvarajući kontinuirano od druge polovine XX veka sve do danas, Nikolova je u svom književnom radu obuhvatila više književnih trendova i pokreta. Na taj […]
O žanru autosociobiografije i francuskim piscima i spisateljicama sa sociološkim pogledom na svijet: Annie Ernaux, Didier Eribon i Édouard Louis. Piše: Petra Amalia Bachmann U posljednjih nekoliko godina, sve značajniji broj pripadnika tzv. transclasse publicira i nailazi na zapanjujući odjek u javnosti opisujući vlastiti društveni uspon. Tekstovi Annie Ernaux, Didiera Eribona te Édouarda Louisa se […]
Espi Tomičić piše o romanu Moja dota Nore Verde (OceanMore, Zagreb 2021), jednoj od dobitnica nagrade „Štefica Cvek” Pobunjenih čitateljki. Moja dota roman je u koji se ulazi kao u veliki ormar u kamari, pažljivo, s uzbuđenjem, kao da kriomice promatramo, kao da „činimo vižitu“. Dota je u ovom slučaju sjećanje, ono što ostaje upisano […]
Piše: Rumena Bužarovska Ilustracija: Danica Čudić U toku decembra 2021, Makedonska kinoteka u Skoplju organizovala je nedelju poljskog filma. Kinoteka je državna institucija – malo zastarela, ali simpatična, s lepim programom i nežnim uspomenama na prošlost. U istoj socijalističkoj zgradi ranije je bila i biblioteka i čitaonice u kojima je dobar deo nas proveo detinjstvo. […]
Žene regiona su nam poklonile svoje priče i pesme, intimu i galeriju različitih tipova ličnosti. Bilo bi šteta da prođu nezapažene, pogotovo što se bave ovako bitnim odnosima i šalju nam poruku da nismo same, da ništa nije nemoguće i da se trudimo da živimo van ustaljenih pravila. Piše: Dragana Đokić Kada me pitaju za […]
Vaza u naratorkinom stanu kao da od simbola prerasta u sliku o odnosu dve kulture, gde „Balkan” ostaje daleko iza onoga čemu Zapad stremi. Vaza je nešto najlepše u njenom stanu, dok je posmatra obuzima je mir i zadovoljstvo. Piše: Mirela Gračanac Sada, kada se na neki način priča Supa iz zbirke Moj muž u […]
Poezija Lidije Dimkovske ogoljuje probleme koje društvo obično izbegava, jer mu je lakše skrivati ih pod tepih, nego se suočavati s neprijatnošću sopstvenih grešaka. Ne samo što nam ignorisanje neće pomoći, već će stvaranje tabu tema još više odmoći u rešavanju problema. Pesme ove autorke nam pokazuju da je društvene situacije potrebno sagledati iz različitih […]
Piše: Zorana Mihajlović
Pobunjene čitateljke ignorišu najuži izbor NIN -ove nagrade za 2020. zbog nezastupljenosti književnica i pružaju moguću neformalnu selekciju.
,,Kroz istoriju, pandemije su tjerale ljude da raskinu sa prošlošću i zamisle svoj svijet iznova. Ni ova nije drugačija. Ona je portal, prolaz između jednog svijeta i narednog.
Možemo odabrati da prođemo kroz njega, povlačeći za sobom lešine naših predrasuda i mržnje, naše pohlepe, naših banki podataka i mrtvih ideja, naše mrtve rijeke i zadimljeno nebo iza nas. Ili, kroz njega možemo lagano proći, sa malo prtljaga, spremni da zamišljamo drugačiji svijet. I spremni da se borimo za njega.”
Arundhati Roy
Upravo iz te zapitanosti proistekao je anonimni mini-upitnik „Književna kritika u formalnom obrazovanju“ koji sam osmislila i distribuirala na internetu – dakle, bez ikakvih pretenzija na temeljno i naučno zasnovano anketiranje, vođena željom da barem na takav, ne sasvim formalan način steknem uvid u moguće odgovore na pitanja koja su se ispostavila važnim ne samo za mene lično već i u kontekstu čitave radionice i nakon razgovora sa njenim ostalim polaznicima.