„Raskivanje svih kovina naših života“ (u ritmu džeza i Džojsa)
Najveći užitak, međutim, proističe iz njegove celine i načina na koji autor, sa očekivano velikom pažnjom i srazmernim uspehom, tu celinu oblikuje.
Detinjstvo kao polazna i završna tačka
Na prvoj stranici romana nalaze se stihovi „Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana rastemo ko zelena trava“, dok se na poslednjoj stranici nalaze pogrešno ispevani, kao i u samom naslovu.
Priče koje se gomilaju i međusobno gnječe
otrebno je obratiti pažnju na to šta je postignuto ovakvim spajanjem prethodnog stvaralačkog opusa i da li je ono inovativno, ili su se zbirke međusobno upotpunile i dobile veći smisao kada stoje u naporednoj vezi.
Fragmenti stvarnosti u fragmentarnom tekstu
Odbačenom od sveta od koga se krije, ciniku koji prezire druge koliko i sebe, junaku romana, Marku je muka od života, za koji se grčevito drži u strahu od smrti.
Put na kraj noći
Dnevnik noći, koji izlazi u izdanju novosadskog Orfelina, predstavlja možda najkompleksnije Ligotijevo delo, što je činjenica koja može i pomoći i odmoći recepciji kod čitalačke publike. Čitaocima i čitateljkama, čak i onima koji vole dela ovoga pisca, biće potreban izvestan napor da bi se prilagodili načinu pripovedanja i prošli kroz lavirinte nagoveštaja i značenja. Nekome […]
„Nikuda ne idem”: Minijature svakodnevnih odnosa
Iako je oštra i kritična, ne stiče se utisak da Bužarovska svoje junake ne voli i da ih iz neke nadmoćne spisateljske pozicije omalovažava na bilo koji način. Naprotiv, oseća se ljubav i razumevanje za likove (a i pripovedačice i pripovedači svake zasebne priče, kao i svi likovi koji se u njima pominju su ljudi […]
„Otkako sam kupila labuda”: Pismo prošlosti
Junakinje romana Otkako sam kupila labuda su predstavljene kao apsolutne suprotnosti – prema životnom dobu, zanimanjima, karakteru. Naratorka je bibliotekarka koja vodi monoton život, prateći jednu ravnu liniju, dok je njena ljubavnica i muza ona koja je dinamična, koja razbija predubeđenja i postavlja pozornicu za tačku zvanu – Ja. Pripovedačica je biće koje pripada svetu […]
I dalje nove ljubavi iz 1920-ih i 30-ih
Sličnost likova Marije i Zore, svesna odluka da se upuste u ljubavnu vezu van svojih brakova i odbijanje osećanja krivice zbog bračne prevare, suštinska je u narativnom jezgru oba romana, ali istovremeno i jedina paralela između ova dva lika. U ediciji „Savremenice“ izdavačke kuće Laguna, objavljena je 2018. godine četvrta po redu knjiga, pod naslovom […]
Istorija kao fikcija i naracija o različitosti
Dominantna je intencija autorke da se bavi istorijom sa savremene tačke gledišta, koju stalno otkrivamo i dodajemo joj nova značenja. To nije revidirana istorija, već ona koja je bila skrivena i nedostupna pod teretom dominantnih narativa, i koja biva otkrivena zahvaljujući novim znanjima koja je doneo prošli vek (novi istorizam, feminizam, postkolonijalizam, studije kulture, itd.), […]
Tačka ključanja
Ženski likovi u zbirci pripovedaka Kuhanje uvek su nedužne žrtve tekovina patrijarhata. Zbog toga među njima u najvećem broju slučajeva vlada solidarnost, pogotovo među prijateljicama i marginalizovanim pripadnicama ženskog roda (staricama i devojčicama). Slađana Nina Perković, Kuhanje (Imprimatur 2017, Booka 2018) U svom literarnom prvencu, Slađana Nina Perković bavi se pitanjima identiteta, analizom psihološke motivacije, […]
Aktuelnost nakon devedeset godina
Napisan pre devedeset godina, ovaj modernistički roman izuzetno je aktuelan, kako po temama kojima se bavi, tako i po svojoj umetničkoj strukturi i načinu na koji su te teme obrađene. Roman se može smatrati feminističkim, jer postavlja pitanja kakva i čitaocima i čitateljkama savremenih društava predstavljaju izazove i dileme, kao što su položaj žena u […]