Napisan pre devedeset godina, ovaj modernistički roman izuzetno je aktuelan, kako po temama kojima se bavi, tako i po svojoj umetničkoj strukturi i načinu na koji su te teme obrađene. Roman se može smatrati feminističkim, jer postavlja pitanja kakva i čitaocima i čitateljkama savremenih društava predstavljaju izazove i dileme, kao što su položaj žena u društvu, pitanje ženskog obrazovanja, rada, položaja u braku i porodici, majčinstvu kao izboru i drugim.

Selma Lagerlef, Ana Svard (Darma Books, 2018)

Iako se Nobelova nagrada za književnost dodeljuje još od 1901. godine, za sve ovo vreme svega četrnaest puta njom su ovenčane žene. Prva od njih bila je Selma Lagerlef, švedska književnica nagrađena 1909. godine. Osim kao prva dobitnica Nobelove nagrade, Selma Lagerlef je poznata i kao prva žena članica Švedske akademije, ali i kao učesnica borbe za pravo glasa za žene. Iako napisan 1928. godine, roman Ana Svard prvi put je objavljen na našem jeziku prošle godine, zahvaljujući novoj izdavačkoj kući Darma Books, kojoj je ovo izdavački prvenac.

Feministički roman

Napisan pre devedeset godina, ovaj modernistički roman izuzetno je aktuelan, kako po temama kojima se bavi, tako i po svojoj umetničkoj strukturi i načinu na koji su te teme obrađene. Roman se može smatrati feminističkim, jer postavlja pitanja kakva i čitaocima i čitateljkama savremenih društava predstavljaju izazove i dileme, kao što su položaj žena u društvu, pitanje ženskog obrazovanja, rada, položaja u braku i porodici, majčinstvu kao izboru i drugim.

Modernost romana ogleda se najpre u odabiru likova i njihovoj međusobnoj povezanosti. Na prvi pogled, struktura romana deluje tradicionalno ustrojeno, jer je u središte dešavanja oko koga se radnja pokreće postavljen muški lik, Karl Artur Ekenstet, dok su sve ostale glavne junakinje okupljene oko njega i definisane svojim odnosom s njim. Među njima su tri glavne junakinje: Ana Svard, kao njegova supruga, Šarlot Levenšeld, kao bivša verenica i Tea Sundler, kao njegova prijateljica i kasnije ljubavnica i životna saputnica, kao i sporedne junakinje poput Karlove majke i sestre. Međutim, nakon pažljivije analize ponašanja i postupaka junaka i junakinja, postaje jasno da u ovom romanu žene apsolutno dominiraju svojim delanjem, aktivnostima, moralnom superiornošću, inteligencijom, zauzimanjem za sebe i borbom za poboljšanje sopstvenog položaja.

Događaj koji pokreće radnju romana i uspostavlja veze između naslovne junakinje i ostalih junaka jeste najavljena udaja Ane Svard za Karla Artura, župnika iz drugog mesta, koji bi prema očekivanjima Anine seoske okoline trebalo da joj obezbedi ekonomski lagodniji i srećniji život i budućnost. Međutim, modernost romana ogleda se upravo u tretmanu teme braka, pa se i sva očekivanja od braka brzo izneveravaju. Predstojeću udaju obične seoske devojke za župnika okolina doživljava kao čudo, a Anine želje i očekivanja od budućeg bračnog života simbolično su oličene u nabrajanju svega što ona veruje da će imati („konj i krava, služavka i sluga”). Ova nabrajanja se više puta ponavljaju, čime se ironizuje i dodatno naglašava njihova neostvarenost.  Insistiranje na izneverenom očekivanju i izvrtanju shvatanja braka ima višestruku umetničku funkciju u romanu.

Muški lik kao antagonista

Feminističko shvatanje braka bitno je pre svega za karakterizaciju Karlovog lika. Karl Artur je izrazito sebičan muškarac nesvestan posledica svojih postupaka na ljude oko njega, uveren u neprikosnovenu ispravnost svojih stavova. Pateći od kompleksa mesije i umišljajući da je Isusov naslednik, Karl insistira na bogougodnom skromnom životu u bedi i siromaštvu, rušeći time Anine nade u ekonomski stabilan život sa župnikom. Njegovi postupci ne proističu iz iskrenog religioznog uverenja, pa ni fanatizma, već isključivo iz lične sujete i želje da uzdigne sebe preko leđa drugih. O tome najbolje svedoči simbolična scena useljenja tek venčanog bračnog para u novi dom – kolibu u kojoj je Arturova soba udobna i lagodno opremljena, dok je za Anu predviđeno da spava u kuhinji, poput sluškinje.

Ovo je samo jedan u nizu događaja kojim će Karl Artur na različite načine uništavati svaku Aninu mogućnost za sreću: najpre joj uskraćuje ceremoniju svadbe kojoj se radovala i primorava je na skromno venčanje na brzinu; zatim joj uskraćuje udobnu postelju kakvu čuva u skrivenoj odaji, dok se ona grči na neudobnoj kuhinjskoj klupici; razdvaja je i od komšijske dece koju je Ana u međuvremenu zavolela i brinula se o njima; protivi se njenom kartanju sa prijateljima; a zatim osujećuje njenu želju da sopstvenim zarađenim novcem obraduje sebe novim ormarom. Karl Artur, kao izrazito nesposoban, sebičan i zloban muškarac, dosledno je sproveden kao lik koji uništava sve što je lepo i radosno u životima žena oko sebe, ne samo Ane, već i Šarlot, čiju će sreću uništiti izazvavši tragičan događaj na kraju romana.

Umesto žrtve – borba

Roman dovodi u pitanje i stereotipno viđenje braka kao cilja u životu žene, čijim će ostvarenjem biti rešeno pitanje njene sreće i egzistencije. Ovakvo shvatanje braka opovrgnuto je činjenicom da je Ana Svard sposobna, odlučna, zaposlena devojka, koja ne samo da se pre udaje bavila trgovinom, već se u romanu ističe mogućnost uspešenog poslovnog puta koji je suprotstavljen njenoj sudbini u braku: da se nije udala, Ana bi bila daleko uspešnija, srećnija i finansijski bezbrižnija, zahvaljujući svom poslu, dok ju je u braku sačekala beda i siromaštvo. S obzirom na to da je roman, iako se njegova radnja događa u prvoj polovini devetnaestog veka, pisan dvadesetih godina dvadesetog veka, u jeku borbe za ženska prava u kojoj je i sama autorka učestvovala, odjek ovih borbi oseća se i u samom romanu koji prispituje položaj žene i brani njeno pravo na sopstvenu imovinu, rad i odlučivanje o sopstvenoj zaradi. Posebno upečatljiva epizoda u romanu jeste ona kada Ana kao već udata žena od prijateljice i bivše koleginice dobija zaostalu zaradu od koje planira da priušti sebi nov ormar. Njenu radost uživanja u plodovima sopstvenog rada pokvariće Karl Artur, iskoristivši njen novac da pokaže svoje navodno milosrđe i oduzimajući joj pravo na odlučivanje o sopstvenom novcu.

Međutim, koliko god Ana u braku bila ugrožena i dovedena u težak položaj, ona ni u jednom trenutku ne pristaje na ulogu žrtve, već preuzima ulogu one koja se bori za sebe. Nijedan događaj Ana ne prihvata sa porazom ili rezignacijom, već uvek preduzima hrabre korake, bilo da je u pitanju pokušaj da spreči Teu Sundler da se pojavi u crkvi i omete njenog muža u držanju propovedi, ili krupnija životna odluka poput one da napusti muža i obrati se svekru za novčanu pomoć. Posebno je značajno što Ana u ključnom momentu dobija podršku svoje zaove Žaket, još jedne sporedne, ali značajne i hrabre junakinje, koja brani svoje odluke i suprotstavlja se ocu, čime su žensko savezništvo i međusobna podrška odigrali ključnu ulogu u razrešenju junakinjine sudbine pred kraj romana. Na kraju romana, Ana Svard kao da je nagrađena pozicijom u kojoj se simbolički ogleda njena moć: Karl Artur se vraća sa svojih putovanja, dok ona sebi postavlja pitanje šta će mu odgovoriti, razmišlja i uživa u trenutku moći odlučivanja, ma kakva ta odluka bila.

Superiorni ženski likovi

Pored lika Ane Svard po kojoj je roman naslovljen, posebno je važno istaći još dve junakinje, Šarlot Levenšeld i Teu Sundler. Obe na neki način odstupaju od tradicionalno viđenih ženskih likova, uglavnom pasivnih i podređenih muškim likovima. Šarlot je odlučna, dobronamerna i moralno uzvišena junakinja, koja prevazilazi patnju prve ljubavi sa Karlom, oprašta mu njegove greške, da bi ga na kraju i sažaljevala. Simptomatično je da je i njen suprug predstavljen kao smotan, nesposoban muškarac, koji svojim nepromišljenim postupkom dovodi sebe u nepriliku – izgleda da su vrline u romanu rezervisane uglavnom za ženske likove. Iako Šarlot sama kroji svoju sudbinu, što se vidi u nameri da usvoji jedno od brojne dece iz porodice svog rođaka barona Adrijena Levenšelda, njenu sreću će na samom kraju osujetiti Karl Artur svojim sebičnim i bahatim postupanjem, čime je do kraja sprovedena njegova uloga kao onog ko ne haje za živote drugih i nije svestan koliko ih uništava.

Druga ličnost, ne toliko pozitivna ni uzvišena u moralnom smislu, ali izuzetno interesantno književno obojena, jeste Tea Sundler, Karlova najbolja prijateljica, a zatim i životna saputnica. Neraskidiva veza između nje i Karla istaknuta je još u prvoj rečenici romana, da bi dosledno bila sprovedena do kraja: samo je Tea dovoljno ekscentrična da prati Karla na suludoj misiji njegovog putovanja i propovedanja po vašarima, čime on pokušava da ostvari nekakav apostolski ideal, zapravo samo šireći mržnju, osudu i nerazumevanje. Njen uticaj na Karla Artura je posebno snažan, zbog čega njen lik podseća na tip romantičarske fatalne žene koja junaka dovodi do propasti. Međutim, ovo romantičarsko opšte mesto izbegnuto je s jedne strane Teinim izrazitim odstupanjem od očekivanog ideala ženstvene lepote (ona je niska, neprivlačnog izgleda i kratke kose), ali pre svega karakterizacijom Karla Artura koji je skrojen tako da sam sebe dovoljno upropasti, bez potrebe za fatalnom ženom koja bi ga ugrozila.

Podsmeh patrijarhatu

Osim sadržajne i dinamične radnje, roman interesantnim i prijemčivim čini i stil koji je ralističan, precizan, ali i na momente izuzetno duhovit i ironičan, bez otvorenog podrugivanja, već sa suptilnim podsmehom, upućenim najčešće Karlu Arturu i njegovim idejama. Duhovitost i britkost autorka je prenela i na svoje junakinje, pa im često pripisuje oštre i pronicljive opaske kojima duhovito poentiraju. Posebno je interesantna linija radnje koja prati dolazak deteta u porodicu barona Adrijena, koji pored nekoliko kćerki priželjkuje sina, ali biva obmanut – ovaj momenat osim što je obeležen humorom, podvrgava kritici baronovo favorizovanje dečaka i podvlači feministički duh romana.

Iako je roman Ana Svard završni deo trilogije koju čine i romani Prsten porodice Levenšeld i Šarlot Levenšeld, on uglavnom funkcioniše kao samostalna celina čija se radnja može pratiti bez većih problema. Međutim, pojedine linije radnje ostaju nedorečene, kao na primer uzrok veridbe Karla Artura i Ane Svard, koja je i pokrenula čitavu radnju, kao i istorija porodice Levenšeld, o kojoj, doduše, ponešto saznajemo iz razgovora Šarlot i barona Adrijena u kočiji. Nedostatak ovog dela možda bi mogao da predstavlja i glavni problem sa kojim bi se publika mogla suočiti čitajući ovaj roman, jer ostaje uskraćena za informacije o razvoju jednog od najupečatljivijih likova romana – Tee Sundler. Ipak, nedostatak uvida u ostatak trilogije ne narušava percepciju u značajnoj meri, ali bi čitalački doživljaj ipak bio kompletniji sa nekakvim osvrtom na celinu.

U svakom slučaju, objavljivanje Ane Svard na srpskom jeziku po prvi put izuzetno je značajan književni događaj, koji je, konačno, domaćoj publici učinio dostupnim značajan deo opusa prve nobelovke. Ako se po jutru dan poznaje, izdavačkoj kući Darma Books predviđam veliki uspeh i nadam se da će našu publiku u budućnosti obradovati i drugim delima Selme Lagerlef.