Gde su naše stare knjige?
Piše: Neva Grujić (14)
„Bolji mi” Lamije Begagić: Odakle lepota života?
Bolji mi, Lamija Begagić (Fabrika knjiga, 2020.) Za Bookvicu piše: Tamara Sokić Za zbirku Bolji mi se može reći da u sebi sintetiše dve oprečne ideje: srednjovekovnu memento mori (pomišljaj na smrt) i renesansnu carpe diem (iskoristi dan). Svakome je dato da odabere svoje prioritete, a da bi to učinio najbolje i najpravilnije, ne sme […]
Intimna (is)povest ženskih iskustava
Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
NIN 2019: Jugoslavija bez Jugoslovenki
Korak unazad predstavlja prisustvo odnosno odsustvo autorki. Otuda samo jedna autorka u najužem izboru može i ne mora da govori o kvalitetu književnosti koju pišu žene, ali sasvim sigurno govori o atmosferi na književnoj sceni i nedostatku sluha izdavačkih kuća i mejnstrim kritike za nove poetike i žanrove i nestandardne autorske glasove.
S druge strane, hrabrije iskorake je na scenu donela eksplicitnija tematizacija Jugoslavije i jugoslovenstva, koja se, osim kroz temu rata i jugonostalgiju, sada pojavljuje i kao potreba za preispitivanjem sadašnjosti, poziv na akciju i odgovornost i želja za odupiranjem zaboravu i istorijskom revizionizmu.
Detinjstvo kao polazna i završna tačka
Na prvoj stranici romana nalaze se stihovi „Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana rastemo ko zelena trava“, dok se na poslednjoj stranici nalaze pogrešno ispevani, kao i u samom naslovu.
Tradicija sećanja i izrabljeni sentimenti
Pripovedanje kroz istoriju grada ili ličnu istoriju nalazimo kod mnogih autorki i autora, od Andrića do Dubravke Ugrešić. To nije ono što je problematično u kontekstu ovog romana, međutim, potrebno je imati u vidu da je bitan i način na koji se nešto kaže. Stiče se utisak da smo ovaj tekst već pročitali, ne samo […]
NIN po majci, NIN po tetki: komentar najužeg izbora za NIN-ovu nagradu
Januar na domaćoj kulturnoj sceni iz godine u godinu obeleži događaj koji nekima donese, za praznično razdoblje karakteristične, razloge za slavlje, a većini momenat otrežnjenja. Radi se o dodeli NIN-ove nagrade, nakon koje slave dobitnici i zasad manji broj dobitnica, dok mnogi dobijaju malo jasniju sliku o tome kakvo je stanje na našoj književnoj […]
Politički nemušto o devedesetim
Roman je formalno fragmentaran i nehronološki. Fragmentima sopstvenog traumatičnog fizičkog i duhovnog sazrevanja pripovedač u početku nastoji da dočara beznadežnu atmosferu ratnih devedesetih i način na koji takva stvarnost i okruženje utiču na mladog čoveka u formativnom životnom razdoblju. Međutim, ono što je u poetici Stankovićevog romana suštinski problematično jeste način na koji se gradi […]
Kosovska perspektiva na SFRJ
Met Roka, dakle, iako oličenje jedne vlasti i jednog (socijalističkog i kosovskog) društva i njegovog raspada, pre svega je, a to je ono što i naslov romana sugeriše, pojedinac, individua određena ne različitim ulogama koje zauzima u datom društvu i koje mu to društvo pripisuje/propisuje, već onim duboko intimnim i ličnim, nesvodivim na „naš“ ili […]
Tajne prirode
Šuma i medvjed sa kraja romana jesu nešto što dječakov život ugrožava spolja, baš kao i brutalni zahtjevi društvenog života, ali istovremeno predstavljaju i nešto duboko unutrašnje, tajnovito i opasno, prirodu koja daje život, ali ga i uzima. tekst napisao: Darko Topalović Damir Karakaš Sjećanje šume (Sandorf, Zagreb 2016/L.O.M Beograd 2016 ) Novi roman Damira […]