Jedan grad, dva skrivena totalitarizma
Tako je, bar sudeći po Velikićevom romanu, i Beograd poput glavnog junaka sav melanholičan i namučen, budući da se o njemu eksplicitno govori kao o gradu koji je na raskršću različitih puteva, svetova i sukoba.
U raljama (ne)izrečenog
U romanu, Džoni Aker, kao zadojeni neonacista i nakon godinu dana provedenih u Legiji stranaca, opijen čežnjom da ostvari fašistički san, dolazi u Bosnu i Hercegovinu da se bori na strani Hrvatskog vojnog vijeća. Tokom tri godine rata u Bosni, postao je poznat kao Crni đavo, nemislordni mučitelj i ubica.
„Raskivanje svih kovina naših života“ (u ritmu džeza i Džojsa)
Najveći užitak, međutim, proističe iz njegove celine i načina na koji autor, sa očekivano velikom pažnjom i srazmernim uspehom, tu celinu oblikuje.
Detinjstvo kao polazna i završna tačka
Na prvoj stranici romana nalaze se stihovi „Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana rastemo ko zelena trava“, dok se na poslednjoj stranici nalaze pogrešno ispevani, kao i u samom naslovu.
Priče koje se gomilaju i međusobno gnječe
otrebno je obratiti pažnju na to šta je postignuto ovakvim spajanjem prethodnog stvaralačkog opusa i da li je ono inovativno, ili su se zbirke međusobno upotpunile i dobile veći smisao kada stoje u naporednoj vezi.
Fragmenti stvarnosti u fragmentarnom tekstu
Odbačenom od sveta od koga se krije, ciniku koji prezire druge koliko i sebe, junaku romana, Marku je muka od života, za koji se grčevito drži u strahu od smrti.
Put na kraj noći
Dnevnik noći, koji izlazi u izdanju novosadskog Orfelina, predstavlja možda najkompleksnije Ligotijevo delo, što je činjenica koja može i pomoći i odmoći recepciji kod čitalačke publike. Čitaocima i čitateljkama, čak i onima koji vole dela ovoga pisca, biće potreban izvestan napor da bi se prilagodili načinu pripovedanja i prošli kroz lavirinte nagoveštaja i značenja. Nekome […]
Prednost ženskih poetika je u različitosti, intervju sa Tanjom Stupar Trifunović; deo 2.
Objavljujemo drugi deo intervjua sa Tanjom Stupar Trifunović, sa kojom smo razgovarale o lezbejskom romanu, opasnostima marginalizacije homoerotske književnosti, o značaju književnih nagrada i politici (ne)nagrađivanja autorki. Prvi deo intervjua pročitajte OVDE. Šta misliš o odrednici „lezbejski roman”? Nisam sigurna koliko je dobro roman koji tretira lezbejsku tematiku označiti isključivo kao lezbejski roman. Jasno mi […]
Prednost ženskih poetika je u različitosti, intervju sa Tanjom Stupar Trifunović; deo 1.
Sa književnicom Tanjom Stupar Trifunović, nagrađivanom pesnikinjom i autorkom romana Otkako sam kupila Labuda, razgovarale smo o odnosu književnih majki i ćerki, prethodnicama i savremenicama, kao i o perspektivama savremenih ženskih poetika. U intervjuima se često osvrćeš na Elenu Ferante. Da li kompleksni odnosi majki i ćerki, o čemu Ferante piše u svakom svom romanu, mogu poslužiti […]
„Nikuda ne idem”: Minijature svakodnevnih odnosa
Iako je oštra i kritična, ne stiče se utisak da Bužarovska svoje junake ne voli i da ih iz neke nadmoćne spisateljske pozicije omalovažava na bilo koji način. Naprotiv, oseća se ljubav i razumevanje za likove (a i pripovedačice i pripovedači svake zasebne priče, kao i svi likovi koji se u njima pominju su ljudi […]
„Otkako sam kupila labuda”: Pismo prošlosti
Junakinje romana Otkako sam kupila labuda su predstavljene kao apsolutne suprotnosti – prema životnom dobu, zanimanjima, karakteru. Naratorka je bibliotekarka koja vodi monoton život, prateći jednu ravnu liniju, dok je njena ljubavnica i muza ona koja je dinamična, koja razbija predubeđenja i postavlja pozornicu za tačku zvanu – Ja. Pripovedačica je biće koje pripada svetu […]