Lana Bastašić, Uhvati zeca (Kontrast, 2018) Piše: Nađa Martinović Roman Uhvati zeca napisala je jedna od trenutno najaktuelnijih autorki regionalne književnosti: Lana Bastašić. Objavila ju je izdavačka kuća Kontrast 2018. godine i odmah je privukla veliki broj čitateljki i čitalaca. Roman je ubrzo uvršten u najuži izbor za 65. NIN-ovu nagradu i osvojio je nagradu […]
Bolji mi, Lamija Begagić (Fabrika knjiga, 2020.) Za Bookvicu piše: Tamara Sokić Za zbirku Bolji mi se može reći da u sebi sintetiše dve oprečne ideje: srednjovekovnu memento mori (pomišljaj na smrt) i renesansnu carpe diem (iskoristi dan). Svakome je dato da odabere svoje prioritete, a da bi to učinio najbolje i najpravilnije, ne sme […]
Pobunjene čitateljke ignorišu najuži izbor NIN -ove nagrade za 2020. zbog nezastupljenosti književnica i pružaju moguću neformalnu selekciju.
Kada se govori o prozi Rumene Bužarovske, najčešće se spominje uticaj američke kratke priče, stil koji počiva na jezičkoj ekonomiji, jezgrovite rečenice i crni humor i ironija upotpunjeni odsustvom patetike. Dok je u prethodnoj zbirci priča, Moj muž, fokus na iskustvu žena u braku i društvu oblikovanom prema patrijarhalnim načelima, na bračnim i porodičnim odnosima i životnom vrtlogu koji te odnose ukršta, u zbirci Nikuda ne idem autorka proširuje opseg tema koje obrađuje. Daje širi spektar međuljudskih odnosa – između roditelja i dece, doseljenika i stranaca, a bavi se i odnosima različitih klasa i profesija. Među njima, po suptilnoj obradi, izdvaja se i pitanje izbeglištva – odnos zapadnih društava prema pridošlicama i obrnuto.
Objavljujemo drugi deo intervjua sa Tanjom Stupar Trifunović, sa kojom smo razgovarale o lezbejskom romanu, opasnostima marginalizacije homoerotske književnosti, o značaju književnih nagrada i politici (ne)nagrađivanja autorki. Prvi deo intervjua pročitajte OVDE. Šta misliš o odrednici „lezbejski roman”? Nisam sigurna koliko je dobro roman koji tretira lezbejsku tematiku označiti isključivo kao lezbejski roman. Jasno mi […]
Sa književnicom Tanjom Stupar Trifunović, nagrađivanom pesnikinjom i autorkom romana Otkako sam kupila Labuda, razgovarale smo o odnosu književnih majki i ćerki, prethodnicama i savremenicama, kao i o perspektivama savremenih ženskih poetika. U intervjuima se često osvrćeš na Elenu Ferante. Da li kompleksni odnosi majki i ćerki, o čemu Ferante piše u svakom svom romanu, mogu poslužiti […]
Iako je oštra i kritična, ne stiče se utisak da Bužarovska svoje junake ne voli i da ih iz neke nadmoćne spisateljske pozicije omalovažava na bilo koji način. Naprotiv, oseća se ljubav i razumevanje za likove (a i pripovedačice i pripovedači svake zasebne priče, kao i svi likovi koji se u njima pominju su ljudi […]
Junakinje romana Otkako sam kupila labuda su predstavljene kao apsolutne suprotnosti – prema životnom dobu, zanimanjima, karakteru. Naratorka je bibliotekarka koja vodi monoton život, prateći jednu ravnu liniju, dok je njena ljubavnica i muza ona koja je dinamična, koja razbija predubeđenja i postavlja pozornicu za tačku zvanu – Ja. Pripovedačica je biće koje pripada svetu […]
Rad na ovom istraživanju za nas je predstavljao višestruki izazov. Pre svega, zašle smo u polje kojim se ranije nismo bavile. Sav rad, od prikupljanja podataka, preko njihove analize, do tehničke obrade teksta i uređenja publikacije, radile smo volonterski.
Ipak, i pored svih prepreka, uspele smo da svoju zamisao realizujemo do kraja i da naučimo mnogo toga o savremenim književnim scenama u regiji, kako na nivou kritike, tako i na nivou nejednake zastupljenosti književnica. Ovo istraživanje vidimo kao prvi korak i presek trenutnog stanja, kako bismo sa ovako jasnom slikom dalje mogle da sa feminističkih pozicija utičemo da se to stanje poboljša.
Naše istraživanje je zato prvi korak u mapiranju i preciznijem utvrđivanju trenutnog stanja, u formi polugodišnjeg monitoringa od jula do decembra prošle godine. Dakle, ključna hipoteza bila nam je kako kritičarke i književnice nisu ravnopravno zastupljene i vidljive.
Iz zgoraj obravnavanih podatkov lahko razberemo, da so ženske zelo dobro zastopane v kritiških krogih, vendar pa nam podatki jasno kažejo, da so v medijskem prostoru večinoma prisotne le kot novinarke in kritičarke, ne kot literarne avtorice.