Jedini način da društvena kritika bude uspješno inkorporirana u roman jeste da bude povezana i da proizilazi iz osnovne postavke romana, što bi u ovom slučaju značilo da kritika sistema treba da proizilazi iz kritike odnosa vlasti prema umjetnosti. Darko Topalović Džulijan Barns Šum vremena (Geopoetika 2016) Barnsov Šum vremena predstavlja roman u kojem se […]
Svrha same potrage za velesnom jeste političke prirode – veruje se da je to svojevrsno predskazanje budućih važnih događaja, ratova ili buna, krucijalnih za carstvo. Sama politika i bunt Ismaila Kadarea nisu skriveni, već svoje stavove on vrlo otvoreno zastupa tokom čitavog svog stvaralaštva. Marta Živanović Ismail Kadare Palata Snova (Samizdat B92) Beskrajnim, nepreglednim hodnicima […]
Zahvaljujući Huan Oktavio Prensu i njegovom darovitom pripovedaču, velika tema o migracijama, dobija svoj prostor poigravajući se, na više nivoa, sa ustaljenim fenomenima onih „prvih“ i „drugih“. Nevena Šaulić Huan Oktavio Prens, Višak identiteta (Geopoetika 2016) Huan Oktavio Prens je rođen 1932. godine u lučkom gradu Ensenada de Baragan, stoga nije nimalo slučajno što je […]
Čini se da je pompa oko interesovanja za identitet autorke bacila senku na ovo genijalno delo savremene književnosti o genijalnom prijateljstvu i sudbinama koje se prepliću. Lidija Stojisavljević Elena Ferante Moja genijalna prijateljica (Booka 2016) Moja genijalna prijateljica predstavlja prvi deo „napuljske tetralogije” javnosti nepoznate autorke savremene književnosti Elene Ferante. Radnja ovog romana smeštena je […]
Spasonosna uloga književnosti junakinji se otkrila u susretu sa marksističkom ideologijom – Da li su komunisti, u suštini, na svet došli da bi pisali? Da li je svaka reč bila bitna? Jelena Lalatović Dženi Erpenbek: Noć bez svitanja (Booka, 2016) Noć bez svitanja nemačke spisateljice Dženi Erpenbek jeste roman koji doslovce, od prve do poslednje […]
Ovu knjigu čini trinaest eseja-crtica tematski toliko raznovrsnih da bi na pitanje o čemu se u njoj govori, mogla na prvu da kažem – o svemu. Međutim, ono što knjigu čini izvanrednom jeste način na koji se različite teme i motivi međusobno prepliću Irena Jovanović Rebeka Solnit: Izdaleka blizu (Geopoetika 2016) Kakva je tvoja priča? […]
Priče su prikazane upravo iz ugla samih žrtava rata. I sam pisac je bio jedan od njih […] Realnost kakvu nam Blasim predstavlja je suprotna od one kakvu prikazuju mediji 21. veka, bez ulepšavanja… Lidija Stoisavljević Ludak sa Trga slobode je zbirka priča iračkog autora Hasana Blasima. Sa arapskog ju je preveo i priredio Srpko […]
Gospodinov je suveren u svom služenju rečima […] Za poetiku ovog pisca važan je beg od patetičnog i sentimentalnog, čijom bi prisutnošću stvarnost stvorena u tekstu izgubila jasnoću i britkost prikazivanja. Aleksa Nikolić Georgi Gospodinov: I sve postade mesec (Geopoetika, Beograd, 2016; s bugarskog prevela Marija-Joanna Stojadinović) Verovatno najcenjeniji savremeni bugarski pisac, Georgi Gospodinov, na […]
Nasuprot kompleksnosti radnje, stil kojim je ova knjiga napisana prilično je jednostavan, što autorki ostavlja dovoljno prostora da jasno predstavi svakog junaka, dajući nam na uvid njegovu svest Vukoman Stranjančević Da li verujete u horoskop? Ako biste ovo pitanje postavili autorki Bukerom nagradjenog romana Videla, Elenor Katon, rekla bi vam da ne veruje, ali da […]
Ali Smit u svom romanu na više nivoa objašnjava kako je moguće biti oboje: muško i žensko, biti u isto vreme ja iz prošlosti i ja iz sadašnjosti Marta Živanović Pitanjima identiteta, različitosti, borbe za samoočuvanjem pred nesavršenošću sveta bavi se škotska spisateljica Ali Smit u svom romanu Kako biti oboje. Ona piše o ljubavi […]
Iščitavajući arhive, sve vreme su mi na pameti bile dve povezane misli. Kako je moguće da onda kada je toliki broj ljudi delio sudbinu „ne-pojedinaca“, po različitim, ali svejedno isključujućim osnovama, nije došlo do promene modela, promene značenja reči pojedinac/građanin? Kako se nešto „većinsko“ nije nametnulo kao norma? Zbog čega su svi ti manje-od-pojedinaca prihvatili […]