Svrha same potrage za velesnom jeste političke prirode – veruje se da je to svojevrsno predskazanje budućih važnih događaja, ratova ili buna, krucijalnih za carstvo. Sama politika i bunt Ismaila Kadarea nisu skriveni, već svoje stavove on vrlo otvoreno zastupa tokom čitavog svog stvaralaštva.

Marta Živanović

Ismail Kadare Palata Snova (Samizdat B92)

Beskrajnim, nepreglednim hodnicima Tabir saraja lutamo čitajući Palatu snova Ismaila Kadarea. On stapa fikciju i realnost, a istoriju oslikava kroz alegoriju. Ispisavši na stranicama knjige potpuno nov, drugačiji svet u svom romanu, stvorivši velelepnu instituciju Tabir saraj – palatu snova, Kadare podriva neskriven totalitaristički režim. Svojim perom i imaginacijom oivičava ivice ove građevine unutar koje vlada despotska kontrola snovima jednog naroda. U romanu nijedna osoba nema prava na svoju intimu onda kada se java ugasi – štaviše, svi postaju potencijalne marionete u službi države, politike, vlasti, sultana.

Sam Kadare ne krije da je u romanu projektovao sopstvenu viziju pakla. On ga kafkijanski institucionalizuje, a danteovski niveliše. Ipak, Kadareov pakao oličen u impozantnoj građevini Tabir saraja veoma je originalan, intrigantan i nedokučiv. Nije pod zemljom, niti je predstavljen kao puki plod metafizičke kontemplacije; štaviše, smešten je u srce Osmanskog carstva, naočigled svih građana. Baš kao što im je prostorno bio vrlo blizu, tako su i svojom psihom bili ogoljeni, izloženi, te ni najdublja ljudska podsvest nije mogla biti skrivena ovoj infernalnoj mašineriji. Pisac kreira svet u kome glavnu ulogu igraju snovi, a u njemu su oni izjednačeni sa smrću. U samom romanu glavni junak izjednačava san sa đavolom. Kadare nema svog Lucifera, Volanda niti Mefista, ali ima snove. Dakle, u biti je krucijalno ono što je nevidljivo okom, naša podsvest i njeno manifestovanje dok sanjamo.

Šta je zapravo Tabir saraj? U Osmanskom carstvu bio je najtajnovitija državna ustanova, čiji se način poslovanja uspešno sakrivao od građana. Srž delovanja činio je odabir, analiza i klasifikacija ljudskih snova. Nijedan san, čak i najprostijeg stanovnika najudaljenijih krajeva tadašnje turske imperije, nije mogao biti sakriven od agilnih činovnika Tabir saraja, iliti palate snova. U ovoj mašineriji snovi su svakodnevno sakupljani i sortirani kako bi se pronašao velesan, najvažniji san, koji bi se pokazivao sultanu. Kadare vrlo sigurno, ali i sa merom, kroz metaforu i fikciju ogoljava politički režim koji kontroliše i upravlja ljudima sve do poslednjih delića njihove svesti. Svrha same potrage za velesnom jeste političke prirode – veruje se da je to svojevrsno predskazanje budućih važnih događaja, ratova ili buna, krucijalnih za carstvo. Sama politika i bunt Ismaila Kadarea nisu skriveni, već on svoje stavove vrlo otvoreno zastupa tokom čitavog svog stvaralaštva. Nije teško zaključiti da je sam Tabir saraj u stvari Osmansko carstvo u malom, a pošto je Kadare albanski pisac, ovo takođe oličava i samu Albaniju pod komunizmom toga vremena.

U ovaj hermetični i drugačiji svet bivamo uvedeni iz perspektive Mark-Alema,  potomka ugledne albanske dinastije Ćuprilija. On je izdvojen kao ogledalo čitalaca u svet Tabir saraja i njegovog komplikovanog mehanizma. Pratimo ga od prvog dana njegovog zaposlenja u palati. Mark-Alem upoznaje hijerarhijske principe koji vladaju, uspinje se ka vrhu vlasti kroz delo, ali nijednog trenutka nama nije jasno na koji način on podrobno analizira snove, niti je on sam sasvim siguran u poznavanje svog posla. Uplašen je i nesiguran, izgubljen kao Jozef K., obrevši se u svetu koji ne poznaje dobro. Doživljava Tabir saraj kao bezličnog i fatalnog monstruma koji proždire žive ljude; brzo gubi osećaj za realni svet oko sebe; taj svet poprima drugu boju, a njegov život se svodi na unutrašnjost palate.

Kroz delo se proteže motiv mosta na vrlo simboličan način. Etimološki, samo poreklo prezimena Ćuprilija potiče od reči most ili ćuprija. Njihova porodična istorija vezana je za most koji je gradio začetnik same dinastije Ćuprilija nekoliko  vekova ranije. Osim toga, možemo posmatrati kako postoji jedan specifičan, nevidljiv most otelotvoren u samom liku Mark-Alema, koji povezuje svet snova i realni svet; on je naša spona. Velik je značaj ove drevne albanske porodice koja je dala više turskih vezira. Njima je pružena velika čast da budu opevani u slovenskom epu, što je činjenica koja izrazito smeta turskom sultanu. Međutim, Ćuprilije se ne odriču svoje moći, privilegija i  počasti, što dovodi do otvorenog sukoba između njihove albanske porodice i otomanskog državnog vrha. Kadare otvara više problemskih pitanja u delu, pa se, između ostalog, osvrće i na to da su Albanci bili hrišćani nekada. Zapravo, kroz delo posmatramo albansku porodicu koja je jako važna u srži osmanskog carstva, a Mark-Alem je posrednik sa obe strane. On oseća ponos zbog moćne i ugledne familije, ali i prikriva svoje poreklo pred drugim zaposlenima u Tabir Saraju. Porodica Ćuprilija u romanu doživljava momenat kada bivaju kažnjeni zbog svog nekonformizma. Ipak, uzdižu se i uzvraćaju udarac, nepokolebljivi u svojoj moći. Kadare ne dozvoljava njihovoj sili da izgubi snagu u otomanskoj državi.

Zaista, Ismail Kadare živeo je u komunističkoj Albaniji, tada pod vlašću Envera Hodže. Malo istraživanja političkih prilika lako dovodi do informacije da je Kadare bio u otvorenom sukobu sa državnim vrhom, ali da je, naizgled samo kontradiktorno, ujedno bio i najznačajniji pisac, i jedan od najuspelijih “izvoznih proizvoda” tog sistema. S obzirom na istorijske i političke okolnosti koje Kadare sažima sa umetnošću, stvara se jedan vrlo dinamičan i nikako ne jednoznačan odnos književnosti i sistema real-socijalizma.

U Osmanskom carstvu, u imperiji sultana, u državi gde se narod i snovi kontrolišu utopije nema. Štaviše, distopija je sveobuhvatna. Svakom sledećom noći, svakim novim snom javlja se prilika ili mogućnost da izbije rat, buna; svaki put kada neko spokojno legne na počinak, hiljade zaposlenih birokrata u građevini u samom srcu grada čekaju na dosije o odsanjanom. Nevini ljudi bivaju svakodnevno kontrolisani, ali ni u Tabir saraju nisu slobodni. Rad u Tabir saraju je kazna, a slobode nema ni u njemu, kao ni van njega.