Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
Upravo iz te zapitanosti proistekao je anonimni mini-upitnik „Književna kritika u formalnom obrazovanju“ koji sam osmislila i distribuirala na internetu – dakle, bez ikakvih pretenzija na temeljno i naučno zasnovano anketiranje, vođena željom da barem na takav, ne sasvim formalan način steknem uvid u moguće odgovore na pitanja koja su se ispostavila važnim ne samo za mene lično već i u kontekstu čitave radionice i nakon razgovora sa njenim ostalim polaznicima.
Iako je oštra i kritična, ne stiče se utisak da Bužarovska svoje junake ne voli i da ih iz neke nadmoćne spisateljske pozicije omalovažava na bilo koji način. Naprotiv, oseća se ljubav i razumevanje za likove (a i pripovedačice i pripovedači svake zasebne priče, kao i svi likovi koji se u njima pominju su ljudi […]
Junakinje romana Otkako sam kupila labuda su predstavljene kao apsolutne suprotnosti – prema životnom dobu, zanimanjima, karakteru. Naratorka je bibliotekarka koja vodi monoton život, prateći jednu ravnu liniju, dok je njena ljubavnica i muza ona koja je dinamična, koja razbija predubeđenja i postavlja pozornicu za tačku zvanu – Ja. Pripovedačica je biće koje pripada svetu […]