Bolji mi, Lamija Begagić (Fabrika knjiga, 2020.) Za Bookvicu piše: Tamara Sokić Za zbirku Bolji mi se može reći da u sebi sintetiše dve oprečne ideje: srednjovekovnu memento mori (pomišljaj na smrt) i renesansnu carpe diem (iskoristi dan). Svakome je dato da odabere svoje prioritete, a da bi to učinio najbolje i najpravilnije, ne sme […]
Pobunjene čitateljke ignorišu najuži izbor NIN -ove nagrade za 2020. zbog nezastupljenosti književnica i pružaju moguću neformalnu selekciju.
Preporučujemo i analiziramo 5 TV serija nastalih po književnim delima.
U susret ovogodišnjoj Noći veštica spremile smo listu horor dela koja preporučujemo.
Uočljivo je koliko autorka, stilom lišenim sentimentalnosti, oblikuje patnju i težinu pozicija svojih junaka i junakinja, ujedno oštro kritikujući društvo. Ne samo da se kritički osvrće ka nekadašnjim opresivnim režimima čiji totalitarizam dostiže svoj vrhunac u toku Drugog svetskog rata, već ih povezuje sa trenutkom u kojem stvara, pozivajući na budnost i aktivizam. Spisateljica je […]
Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
Roman Sedam funkcija jezika napisan je u stilu kriminalističkog romana i istorijske fikcije. U središtu radnje nalazi se misterija oko izgubljenog dokumenta kojeg mnogi žele da se dokopaju, ali svako ko mu se približi umire. Glavni likovi, Simon Hercog i Žak Bajar, jure kroz zamršeni svet francuskih filozofa/kinja i intelektualaca/ki, u potrazi za izgubljenim dokumentom […]
Tako je Jegermajster sastavljen od dve prosečne priče koje do pred sam kraj ostaju linearne i bez obrta. Određena snaga romana i autorovo zanatsko umeće se primećuju na završnici, kada se javlja prvi i jedini veći obrt koji ovom prilikom nećemo otkriti, kako čitaocima i čitateljkama ne bismo oduzeli određeno uzbuđenje koje sa njim dolazi. […]
Iako je oštra i kritična, ne stiče se utisak da Bužarovska svoje junake ne voli i da ih iz neke nadmoćne spisateljske pozicije omalovažava na bilo koji način. Naprotiv, oseća se ljubav i razumevanje za likove (a i pripovedačice i pripovedači svake zasebne priče, kao i svi likovi koji se u njima pominju su ljudi […]
Junakinje romana Otkako sam kupila labuda su predstavljene kao apsolutne suprotnosti – prema životnom dobu, zanimanjima, karakteru. Naratorka je bibliotekarka koja vodi monoton život, prateći jednu ravnu liniju, dok je njena ljubavnica i muza ona koja je dinamična, koja razbija predubeđenja i postavlja pozornicu za tačku zvanu – Ja. Pripovedačica je biće koje pripada svetu […]
Kulminacija priče, sa nasilnim okršajem poljoprivrednika-demonstranata i policije, uzima se često kao primer anticipacije protesta Žutih prsluka, koji su proizvod neoliberalne politike Emanuela Makrona. Budući da je Serotonin objavljen pre nego što su započeti francuski protesti, na Uelbeka se neretko gleda kao na proroka i izvrsnog poznavaoca društvenih okolnosti. Iako se mora priznati da je […]