Espi Tomičić piše o romanu Moja dota Nore Verde (OceanMore, Zagreb 2021), jednoj od dobitnica nagrade „Štefica Cvek” Pobunjenih čitateljki. Moja dota roman je u koji se ulazi kao u veliki ormar u kamari, pažljivo, s uzbuđenjem, kao da kriomice promatramo, kao da „činimo vižitu“. Dota je u ovom slučaju sjećanje, ono što ostaje upisano […]
Senka Marić, Kintsugi tijela (Kontrast, 2018) Za Bookvicu piše: Marija Zorić Iz ove neverovatne i hrabre pirče možemo da naučimo i otkrijemo izuzetno važne stvari. Od toga kako se uopšte oseća žena koja se suočava sa rakom dojke u ovom trenutku u ljudskoj istoriji, do toga kako prihvatiti sebe i svoje telo u nekom novom […]
Pobunjene čitateljke ignorišu najuži izbor NIN -ove nagrade za 2020. zbog nezastupljenosti književnica i pružaju moguću neformalnu selekciju.
Preporučujemo i analiziramo 5 TV serija nastalih po književnim delima.
U susret ovogodišnjoj Noći veštica spremile smo listu horor dela koja preporučujemo.
Uočljivo je koliko autorka, stilom lišenim sentimentalnosti, oblikuje patnju i težinu pozicija svojih junaka i junakinja, ujedno oštro kritikujući društvo. Ne samo da se kritički osvrće ka nekadašnjim opresivnim režimima čiji totalitarizam dostiže svoj vrhunac u toku Drugog svetskog rata, već ih povezuje sa trenutkom u kojem stvara, pozivajući na budnost i aktivizam. Spisateljica je […]
Jedino što im preostaje jeste da se međusobno podupru i pomognu jedni drugima, što se može čitati kao uputstvo za spasavanje sveta Rose Montero. Njena poruka je da solidarnost može spasiti civilizaciju.
Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
Kroz osavremenjavanje antičke drame, Šamsi otvoreno progovara o pitanjima poput roda, verske i nacionalne pripadnosti, oslikavajući pritom implikacije koje ova pitanja imaju na odluke i živote ljudi. Roman je svakako, kao i sama Antigona, posebno akutelan nakon Bregzita i rezultata poslednjih parlamentarnih izbora, a ukoliko se odnosi moći i migrantske politike ne promene, aktuelnost tema kojima se bavi Kamila Šamsi neće nestati.
Tako je Jegermajster sastavljen od dve prosečne priče koje do pred sam kraj ostaju linearne i bez obrta. Određena snaga romana i autorovo zanatsko umeće se primećuju na završnici, kada se javlja prvi i jedini veći obrt koji ovom prilikom nećemo otkriti, kako čitaocima i čitateljkama ne bismo oduzeli određeno uzbuđenje koje sa njim dolazi. […]
Odbačenom od sveta od koga se krije, ciniku koji prezire druge koliko i sebe, junaku romana, Marku je muka od života, za koji se grčevito drži u strahu od smrti.