Pobunjeni #NonfictionNovember
Pobunjene čitateljke preporučuju 5 knjiga za #NonfictionNovember – putopise, sociološko istraživanje, zbirku fotografija i biografiju.
Nasilje kao životna stvarnost
Može se reći da je Tišma ostao dosledan nekim narativnim postupcima korišćenim u romanu Bernardijeva soba, ali i da ih je još više razvio.
NIN po majci, NIN po tetki: komentar najužeg izbora za NIN-ovu nagradu
Januar na domaćoj kulturnoj sceni iz godine u godinu obeleži događaj koji nekima donese, za praznično razdoblje karakteristične, razloge za slavlje, a većini momenat otrežnjenja. Radi se o dodeli NIN-ove nagrade, nakon koje slave dobitnici i zasad manji broj dobitnica, dok mnogi dobijaju malo jasniju sliku o tome kakvo je stanje na našoj književnoj […]
Ne tako veliki književni juriš
Stilski posmatrano, rečenice su jasne i odsečne, oslobođene preteranih opisa i patničkog tona. Pripovedanje je krajnje jednostavno, bez ulepšavanja i kićenja, a sami opisi likova i prostora redukovani su na specifične pojave koje ih karaterišu. Prednost ovakvog postupka je da se radnja i tekst lako prate, što je i glavni kvalitet romana. Priča je jasno […]
Predapokaliptični sevdah – postapokaliptična seta
Iako se mora priznati da Priče sa satnim mehanizmom zaista dekonstruišu ideje rata i imperijalizma pokazujući njihova prava lica i sve užase koji iz njih proizilaze i iako se mora naglasiti da je lik Grete u istoimenoj priči zaista snažan lik starice koja je svom komšiji dečačiću životna inspiracija i uzor, valja naglasiti da povremena […]
Kratak roman o dugoj istoriji brisanja žena
„Pustoš iza nacionalističkih projekata i nehumanost kapitalističkog sistema jeste dobro izabran okvir u koji je kritika mizoginije postavljena. Međutim, problem je u tome što su nacionalizam i kapitalizam ogoljeni isključivo na ravni refleksije junaka, pa ta kritika nema organsku vezu sa osnovnom naracijom. No, ideološka decidiranost ovu autorku nedvosmisleno izdvaja u odnosu na dominantne nacionalističke […]
Razlistavanje, intervju sa Jasminkom Petrović; deo 1.
Intervju sa Jasminkom Petrović prošao je dug proces od razgovora, prekucavanja, autorizacije pa sve do objavljivanja. Za dva meseca, ovaj razgovor napunio bi godinu dana da ga Zlogonje nisu ponovo oživele. Pričale smo o: prvim koracima, procesu pisanja, odabiru tema, ratu, solidarnosti, slobodi, diskriminatornim praksama, a najviše smo govorile o deci i dečijoj književnosti. Prešli […]
Politički nemušto o devedesetim
Roman je formalno fragmentaran i nehronološki. Fragmentima sopstvenog traumatičnog fizičkog i duhovnog sazrevanja pripovedač u početku nastoji da dočara beznadežnu atmosferu ratnih devedesetih i način na koji takva stvarnost i okruženje utiču na mladog čoveka u formativnom životnom razdoblju. Međutim, ono što je u poetici Stankovićevog romana suštinski problematično jeste način na koji se gradi […]
Ludilo kao otpor gluposti rata
Presudno za uspelost romana jeste njegovo funkcionisanje na više različitih nivoa pripovedanja. Atanackovićev roman je istovremeno alegorija, fantazmagorija i politička satira. On jeste suštinski politički i savremen, jasne su autorove aluzije na sadašnji trenutak, specifično vreme i mesto, ali je jednako jasno insistiranje na nepromenjivosti krutog i represivnog sistema kome protok vremena ne čini nažao, […]
Ratovi, žrtve, nacizam, migracije – između dokumenta i fikcije
[…] primerom najveće obmane nacističkog režima – subverzivni čin Hansa Balina, fotografa koji je na Gebelsovu kampanju za izbor savršene arijevske bebe poslao fotografiju Hesi Levinson, devojčice jevrejskog porekla, koja je na konkursu pobedila. Ovaj čin Hansa Balina u tekstu je motivisan željom za osvetom zbog prethodnog upada SS oficira u njegov atelje sa zahtevom […]
Kosovska perspektiva na SFRJ
Met Roka, dakle, iako oličenje jedne vlasti i jednog (socijalističkog i kosovskog) društva i njegovog raspada, pre svega je, a to je ono što i naslov romana sugeriše, pojedinac, individua određena ne različitim ulogama koje zauzima u datom društvu i koje mu to društvo pripisuje/propisuje, već onim duboko intimnim i ličnim, nesvodivim na „naš“ ili […]