![nauchi da chitash [Godina bisera] FEJS](https://bookvica.net/wp-content/uploads/2024/04/nauchi-da-chitash-Godina-bisera-FEJS-scaled-20x13.jpg)
U okviru projekta „Njene priča je i tvoja priča, univerzalne vrednosti ženske evropske književnosti“, koji je podržala Kreativna Evropa, održava se regionalna radionica pisanja književne kritike „Mlada Evropa čita”. Biće održano šest radionica na kojima će predavačice i predavači iz regiona razgovarati s učesnicama i učesnicima o knjigama objavljenim u okviru projekta, a nakon svake […]
Sa dr Aleksom Milanovićem, docentom na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu i transrodnim aktivistom, razgovarali smo o poziciji i potencijalu kvir umetnosti u aktuelnim dominantnim kulturalnim normativima globalnog društva. Razgovor vodila Marija Milovanović Aleksa, kako posmatraš fenomen kvir književnost i kvir čitanja? Da li je kvir čitalačka pozicija partikularna ili bi mogla biti […]
Među brojnim komentarima čitateljki i čitatelja romana Teskoba večeri, našao se i onaj u kome se kaže da bi bolje bilo nazvati roman „Teskoba čitanja“. Posve je tačno da ovo nije lako probavljiva knjiga, ali bilo da je zavolite ili ne, očekujte da vas svom silinom udari, ne u lice, već ravno u želudac. Piše: […]
Nakon kraće pauze, počinjemo sa drugim ciklusom epizoda iz treće sezone regionalne emisije za književnost – Inside/ Out. U narednim epizodama nastavljamo da razmatramo i govorimo o feminističkim i kvir praksama na makedonskoj književnoj sceni. Inside/ Out stremi povezivanju regionalne književne scene razmatranjem zajedničkih praksi. Emisija je proizvod želje da se pruži otpor otuđenosti i […]
Bolji mi, Lamija Begagić (Fabrika knjiga, 2020.) Za Bookvicu piše: Tamara Sokić Za zbirku Bolji mi se može reći da u sebi sintetiše dve oprečne ideje: srednjovekovnu memento mori (pomišljaj na smrt) i renesansnu carpe diem (iskoristi dan). Svakome je dato da odabere svoje prioritete, a da bi to učinio najbolje i najpravilnije, ne sme […]
Pobunjene čitateljke ignorišu najuži izbor NIN -ove nagrade za 2020. zbog nezastupljenosti književnica i pružaju moguću neformalnu selekciju.
,,Kroz istoriju, pandemije su tjerale ljude da raskinu sa prošlošću i zamisle svoj svijet iznova. Ni ova nije drugačija. Ona je portal, prolaz između jednog svijeta i narednog.
Možemo odabrati da prođemo kroz njega, povlačeći za sobom lešine naših predrasuda i mržnje, naše pohlepe, naših banki podataka i mrtvih ideja, naše mrtve rijeke i zadimljeno nebo iza nas. Ili, kroz njega možemo lagano proći, sa malo prtljaga, spremni da zamišljamo drugačiji svijet. I spremni da se borimo za njega.”
Arundhati Roy
Autorka je uspela da izgradi zanimljivu polarizaciju u ljubavnom odnosu između Dolores i Elodi, iako je tema homoseksualnih veza koje se okončavaju jer jedna od strana ne može da se odupre pritisku društva uobičajna tema u savremenoj književnosti i šire popularnoj kulturi, te se i u ovom romanu pomalo oseća kao opšte mesto. Dominantnost ove […]
Ali Smit u svom romanu na više nivoa objašnjava kako je moguće biti oboje: muško i žensko, biti u isto vreme ja iz prošlosti i ja iz sadašnjosti Marta Živanović Pitanjima identiteta, različitosti, borbe za samoočuvanjem pred nesavršenošću sveta bavi se škotska spisateljica Ali Smit u svom romanu Kako biti oboje. Ona piše o ljubavi […]
Kvir i krip teorija, iako usko povezane sa aktivističkim, identitetskim pokretima iz druge polovine XX vijeka, te značajne na tom polju, teorijski su značajne i zbog toga što ukazuju na mehanizme kojima se kontrolišu tijelo i seksualnost. Neoliberalni kapitalizam nas prisiljava da stalno performiramo sposobnost, pa čak i kada se proširi spektar „dozvoljenih“ seksualnosti, kada […]
U ovom tekstu ćemo razmišljati o naizgled odgovorenim pitanjima o seksualnosti, erotičnosti i telu – preciznije, razmišljaćemo na način da dovedemo u pitanje ono očekivano i izokrenemo ga iz njegove očekivane perspektive. Da bismo mogli da izvrćemo stvari moramo instrumentalno uvesti termin queer – što znači da ćemo ga upotrebljavati u redukovanom, ali za ovaj […]