Espi Tomičić piše o romanu Moja dota Nore Verde (OceanMore, Zagreb 2021), jednoj od dobitnica nagrade „Štefica Cvek” Pobunjenih čitateljki. Moja dota roman je u koji se ulazi kao u veliki ormar u kamari, pažljivo, s uzbuđenjem, kao da kriomice promatramo, kao da „činimo vižitu“. Dota je u ovom slučaju sjećanje, ono što ostaje upisano […]
Nakon kraće pauze, počinjemo sa drugim ciklusom epizoda iz treće sezone regionalne emisije za književnost – Inside/ Out. U narednim epizodama nastavljamo da razmatramo i govorimo o feminističkim i kvir praksama na makedonskoj književnoj sceni. Inside/ Out stremi povezivanju regionalne književne scene razmatranjem zajedničkih praksi. Emisija je proizvod želje da se pruži otpor otuđenosti i […]
Lana Bastašić, Mliječni zubi (Booka, 2020) Za Bookvicu piše: Mirela Gračanac Teme kojima se autorka bavi jako su osetljive i uvek aktuelne, ali ona ipak uspeva da ih ispripoveda sa određene distance, takoreći objektivno, ma koliko to bilo teško kada se govori o ovim temama. Autorka time uspešno izbegava nametanje sopstvenih zaključaka ili ekspliciranih poruka, […]
Senka Marić, Kintsugi tijela (Kontrast, 2018) Za Bookvicu piše: Marija Zorić Iz ove neverovatne i hrabre pirče možemo da naučimo i otkrijemo izuzetno važne stvari. Od toga kako se uopšte oseća žena koja se suočava sa rakom dojke u ovom trenutku u ljudskoj istoriji, do toga kako prihvatiti sebe i svoje telo u nekom novom […]
Bolji mi, Lamija Begagić (Fabrika knjiga, 2020.) Za Bookvicu piše: Tamara Sokić Za zbirku Bolji mi se može reći da u sebi sintetiše dve oprečne ideje: srednjovekovnu memento mori (pomišljaj na smrt) i renesansnu carpe diem (iskoristi dan). Svakome je dato da odabere svoje prioritete, a da bi to učinio najbolje i najpravilnije, ne sme […]
Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
Iako je oštra i kritična, ne stiče se utisak da Bužarovska svoje junake ne voli i da ih iz neke nadmoćne spisateljske pozicije omalovažava na bilo koji način. Naprotiv, oseća se ljubav i razumevanje za likove (a i pripovedačice i pripovedači svake zasebne priče, kao i svi likovi koji se u njima pominju su ljudi […]
Junakinje romana Otkako sam kupila labuda su predstavljene kao apsolutne suprotnosti – prema životnom dobu, zanimanjima, karakteru. Naratorka je bibliotekarka koja vodi monoton život, prateći jednu ravnu liniju, dok je njena ljubavnica i muza ona koja je dinamična, koja razbija predubeđenja i postavlja pozornicu za tačku zvanu – Ja. Pripovedačica je biće koje pripada svetu […]
Rad na ovom istraživanju za nas je predstavljao višestruki izazov. Pre svega, zašle smo u polje kojim se ranije nismo bavile. Sav rad, od prikupljanja podataka, preko njihove analize, do tehničke obrade teksta i uređenja publikacije, radile smo volonterski.
Ipak, i pored svih prepreka, uspele smo da svoju zamisao realizujemo do kraja i da naučimo mnogo toga o savremenim književnim scenama u regiji, kako na nivou kritike, tako i na nivou nejednake zastupljenosti književnica. Ovo istraživanje vidimo kao prvi korak i presek trenutnog stanja, kako bismo sa ovako jasnom slikom dalje mogle da sa feminističkih pozicija utičemo da se to stanje poboljša.
Naše istraživanje je zato prvi korak u mapiranju i preciznijem utvrđivanju trenutnog stanja, u formi polugodišnjeg monitoringa od jula do decembra prošle godine. Dakle, ključna hipoteza bila nam je kako kritičarke i književnice nisu ravnopravno zastupljene i vidljive.
Iz zgoraj obravnavanih podatkov lahko razberemo, da so ženske zelo dobro zastopane v kritiških krogih, vendar pa nam podatki jasno kažejo, da so v medijskem prostoru večinoma prisotne le kot novinarke in kritičarke, ne kot literarne avtorice.