Tags: intervju

drugi deo intervjua s Rumenom Bužarovskom

Pisanje je, zapravo, rad kao i svaki drugi, intervju sa Rumenom Bužarovskom; deo 2.

Kada se govori o prozi Rumene Bužarovske, najčešće se spominje uticaj američke kratke priče, stil koji počiva na jezičkoj ekonomiji, jezgrovite rečenice i crni humor i ironija upotpunjeni odsustvom patetike. Dok je u prethodnoj zbirci priča, Moj muž, fokus na iskustvu žena u braku i društvu oblikovanom prema patrijarhalnim načelima, na bračnim i porodičnim odnosima i životnom vrtlogu koji te odnose ukršta, u zbirci Nikuda ne idem autorka proširuje opseg tema koje obrađuje. Daje širi spektar međuljudskih odnosa – između roditelja i dece, doseljenika i stranaca, a bavi se i odnosima različitih klasa i profesija. Među njima, po suptilnoj obradi, izdvaja se i pitanje izbeglištva – odnos zapadnih društava prema pridošlicama i obrnuto.

Rumena Bužarovska intervju

Pisanje je, zapravo, rad kao i svaki drugi, intervju sa Rumenom Bužarovskom; deo 1.

Makedonska književnica Rumena Bužarovska se poslednjih godina profilisala kao jedno od zapaženijih imena na regionalnoj književnoj sceni. Do sada je objavila četiri zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), a knjige su joj prevedene na mađarski, italijanski, engleski, slovenački, bhsc jezike. Izdavačka kuća Booka iz Beograda omogućila je da se i domaća čitalačka publika upozna s delima ove autorke izdavši zbirke priča Moj muž i Nikuda ne idem. Povod za razgovor bila je njena poslednja zbirka priča, Nikuda ne idem, ali i gostovanje na festivalu BeFem u decembru prošle godine. Razgovarale smo na bhsc jeziku, o odnosu autorke i dela, funkciji groteske, feminizmu u njenim pričama, stidu, ali i o nekim novim temama u njenim pričama, poput izbegličkog identiteta i osećanja kulturne i ekonomske inferiornosti.

IMG_4890JPG

Prednost ženskih poetika je u različitosti, intervju sa Tanjom Stupar Trifunović; deo 2.

Objavljujemo drugi deo intervjua sa Tanjom Stupar Trifunović, sa kojom smo razgovarale o lezbejskom romanu, opasnostima marginalizacije homoerotske književnosti, o značaju književnih nagrada i politici (ne)nagrađivanja autorki. Prvi deo intervjua pročitajte OVDE. Šta misliš o odrednici „lezbejski roman”? Nisam sigurna koliko je dobro roman koji tretira lezbejsku tematiku označiti isključivo kao lezbejski roman. Jasno mi […]

_MGL2302-01

Prednost ženskih poetika je u različitosti, intervju sa Tanjom Stupar Trifunović; deo 1.

Sa književnicom Tanjom Stupar Trifunović, nagrađivanom pesnikinjom i autorkom romana Otkako sam kupila Labuda, razgovarale smo o odnosu književnih majki i ćerki, prethodnicama i savremenicama, kao i o perspektivama savremenih ženskih poetika. U intervjuima se često osvrćeš na Elenu Ferante. Da li kompleksni odnosi majki i ćerki, o čemu Ferante piše u svakom svom romanu, mogu poslužiti […]

Pisanje je politički čin, intervju s Lanom Bastašić; deo 2.

Objavljujemo drugi deo intervjua s Lanom Bastašić, sa kojom smo razgovarale o inspirativnim ženama, ženskom i migrantskom iskustvu u književnosti i mogućnostima revolucije. Prvi deo intervjua pročitajte OVDE. Razgovarala Jelena Lalatović Autor fotografija: Juan Diego Valera  Koje bi žene – političarke, književnice, umetnice, aktivistkinje, naučnice, književne junakinje – izdvojila kao posebno inspirativne? Zašto? Virdžinija Vulf, ne samo […]

JDV-3067

Pisanje je politički čin, intervju s Lanom Bastašić; deo 1.

Sa Lanom Bastašić, autorkom romana Uhvati zeca, razgovarale smo o književnim prethodnicama, muškoj nesolidarnosti i savremenim strategijama antifašizma. Razgovarala Jelena Lalatović Autor fotografija: Juan Diego Valera  Zdravo, Lana, pozdravljam te u ime Pobunjenih čitateljki 😊 Nema jednostavnog, ali ima izlizanog načina da se započne razgovor sa perspektivnom, britkom i politički osvešćenom autorkom. Dakle, kako si ovih dana? […]