Senka Marić, Kintsugi tijela (Kontrast, 2018) Za Bookvicu piše: Marija Zorić Iz ove neverovatne i hrabre pirče možemo da naučimo i otkrijemo izuzetno važne stvari. Od toga kako se uopšte oseća žena koja se suočava sa rakom dojke u ovom trenutku u ljudskoj istoriji, do toga kako prihvatiti sebe i svoje telo u nekom novom […]
Bolji mi, Lamija Begagić (Fabrika knjiga, 2020.) Za Bookvicu piše: Tamara Sokić Za zbirku Bolji mi se može reći da u sebi sintetiše dve oprečne ideje: srednjovekovnu memento mori (pomišljaj na smrt) i renesansnu carpe diem (iskoristi dan). Svakome je dato da odabere svoje prioritete, a da bi to učinio najbolje i najpravilnije, ne sme […]
Pobunjene čitateljke ignorišu najuži izbor NIN -ove nagrade za 2020. zbog nezastupljenosti književnica i pružaju moguću neformalnu selekciju.
Preporučujemo i analiziramo 5 TV serija nastalih po književnim delima.
Pobunjene čitateljke preporučuju 5 knjiga za #NonfictionNovember – putopise, sociološko istraživanje, zbirku fotografija i biografiju.
U susret ovogodišnjoj Noći veštica spremile smo listu horor dela koja preporučujemo.
Uočljivo je koliko autorka, stilom lišenim sentimentalnosti, oblikuje patnju i težinu pozicija svojih junaka i junakinja, ujedno oštro kritikujući društvo. Ne samo da se kritički osvrće ka nekadašnjim opresivnim režimima čiji totalitarizam dostiže svoj vrhunac u toku Drugog svetskog rata, već ih povezuje sa trenutkom u kojem stvara, pozivajući na budnost i aktivizam. Spisateljica je […]
Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
,,Kroz istoriju, pandemije su tjerale ljude da raskinu sa prošlošću i zamisle svoj svijet iznova. Ni ova nije drugačija. Ona je portal, prolaz između jednog svijeta i narednog.
Možemo odabrati da prođemo kroz njega, povlačeći za sobom lešine naših predrasuda i mržnje, naše pohlepe, naših banki podataka i mrtvih ideja, naše mrtve rijeke i zadimljeno nebo iza nas. Ili, kroz njega možemo lagano proći, sa malo prtljaga, spremni da zamišljamo drugačiji svijet. I spremni da se borimo za njega.”
Arundhati Roy
Kroz osavremenjavanje antičke drame, Šamsi otvoreno progovara o pitanjima poput roda, verske i nacionalne pripadnosti, oslikavajući pritom implikacije koje ova pitanja imaju na odluke i živote ljudi. Roman je svakako, kao i sama Antigona, posebno akutelan nakon Bregzita i rezultata poslednjih parlamentarnih izbora, a ukoliko se odnosi moći i migrantske politike ne promene, aktuelnost tema kojima se bavi Kamila Šamsi neće nestati.
Makedonska književnica Rumena Bužarovska se poslednjih godina profilisala kao jedno od zapaženijih imena na regionalnoj književnoj sceni. Do sada je objavila četiri zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), a knjige su joj prevedene na mađarski, italijanski, engleski, slovenački, bhsc jezike. Izdavačka kuća Booka iz Beograda omogućila je da se i domaća čitalačka publika upozna s delima ove autorke izdavši zbirke priča Moj muž i Nikuda ne idem. Povod za razgovor bila je njena poslednja zbirka priča, Nikuda ne idem, ali i gostovanje na festivalu BeFem u decembru prošle godine. Razgovarale smo na bhsc jeziku, o odnosu autorke i dela, funkciji groteske, feminizmu u njenim pričama, stidu, ali i o nekim novim temama u njenim pričama, poput izbegličkog identiteta i osećanja kulturne i ekonomske inferiornosti.