Blog

  • Home
6
Žene regiona su nam poklonile svoje priče i pesme, intimu i galeriju različitih tipova ličnosti. Bilo bi šteta da prođu nezapažene, pogotovo što se bave ovako bitnim odnosima i šalju nam poruku da nismo same, da ništa nije nemoguće i da se trudimo da živimo van ustaljenih pravila.
Piše: Dragana Đokić

Kada me pitaju za preporuku knjiga, u poslednje vreme ne pokušavam da saznam nešto više o osobi kojoj je knjiga namenjena, već odmah izbacujem po nekoliko imena: Lana Bastašić, Rumena Bužarovska, Elizabeta Bakovska, Slađana Nina Perković, Lidija Dimkovska – dobro poznate spisateljice regiona.

Čitajući zbirke priča, poeziju i romane navedenih autorki, u meni se rodila borba da njihov glas podelim prvo sa ljudima oko sebe, a zatim i šire. Glas koji je toliko moćan, vredan slušanja i koji u sebi nosi veliku težinu. Autorke su se upustile u  borbu sa ovdašnjim stereotipima i nametnutom ulogom žene u društvu. Junakinje Rumene Bužarovske u njenim zbirkama Moj muž, Osmica   Nikuda ne idem ne uklapaju se u ovde prisutne društvene norme koje dovode junakinje do tački pucanja i potpunog slamanja, time nam jasno pokazujući do čega može da dovede rodno neravnopravno društvo.

Rumena Bužarovska nam predočava različite životne situacije i portretiše razne tipove žena: „nevernice“, alkoholičarke, radoholičarke, domaćice, umetnice, žene od karijere, ali i one nesnađene i „zapuštene“, kako socijalno tako i emotivno. Da li žena mora da se uda, rađa decu, sedi kod kuće i kuva ručak za svog muža?  U slučaju da se odluči za karijeru, putovanja po svetu, život bez bračnog partnera, da li će naići na osudu ljudi,jer ne ispunjava ono što se podrazumeva da je njen životni put?

Upravo se ovim pitanjima bave regionalne autorke, one su te koje pružaju otpor, svoje junakinje prave samostalnim ženama i razbijaju unapred postavljene predrasude. Bužarovska je u zbirci Moj muž poseban akcenat stavila na bračne odnose supružnika, ističući u pojedinim pričama zasenjenost žene i nametnutu ulogu majčinstva. Ako se žena ne ostvari kao majka, dobija kako osuđujuće, tako i poglede sažaljenja. Upravo nam Rumena Bužarovska u jednoj od svojih priča, prikazuje majku koja je rodila sina i prema kom ne oseća ni trunku požrtvovanosti i ljubavi, pa počinje samim tim da se pita šta nije u redu sa njom. Unapred određen put koji ,,mora“ bez pogovora da se prati može lako da dovede do emotivne i psihološke propasti osobe.

Slađana Nina Perković je autorka koja se predstavila regionalnoj književnoj sceni svojom prvom zbirkom priča Kuhanje. Njene junakinje su prosečne domaćice, ali na ivici nervnog sloma i pucanja. U stanju su da mirno posmatraju kako se svet oko njih raspada, dok one farbaju kosu i maštaju o lepšem životu. U pričama se oseti rat koji kuca na vrata, koji zapravo i pomaže ludilu da se useli u domove junakinja. Slađana se vešto služi crnim humorom, a njene junakinje teže ka tome da lupe šakom o sto, da pokažu mužu, prijatelju, okolini da one još uvek imaju glas, da su žive i prisutne. Osvrnula bih se još i na sam naziv zbirke – Kuhanje u kuhinji koja u patrijahalnom društvu odmah upućuje na ženski prostor, kod Slađane daje mogućnost pobune i izlaska iz monotonog života. Njenim junakinjama je beg potreban, posle dugogodišnjeg poštovanja nametnutih normi.

Još jedna autorka koja zalazi duboko u psihologiju likova je Elizabeta Bakovska, makedonska književnica iza koje stoji zbirka kratkih priča U glavi čujem pesmu. Posebno zanimljiva je priča Supa, koja na sasvim jednostavan način priča o ženskom inatu i borbi da ono što joj je nametnuto u detinjstvu, sada, u odrasloj dobi, potpuno izostavi iz svog života. Ako je njena majka živela na određeni način, po pravilima svoje majke i tako generacijama unazad, u jednom trenutku će se pojaviti žena koja će na sve to reći dosta je bilo, ja ću da živim kako ja želim. Supa je bila inspiracija i Bužarovskoj, tako da priča iz njene zbirke Moj muž nosi isti naziv. Sukob majke i ćerke je mnogo otvoreniji kod Bužarovske, gde se iznad tanjira supe otvaraju mnogobrojna pitanja i zapažanja koja je ćerka potiskivala godinama u sebi.

To je upravo taj glas autorki regiona, za koji se nadam da će dopreti do što više ljudi, kako žena tako i muškaraca, različitih životnih dobi. Imamo tu sreću da živimo u vremenu kada nije teško doći do knjiga koje su izašle iz pera ženskih pisaca. Žene regiona su nam poklonile svoje priče i pesme, intimu i galeriju različitih tipova ličnosti. Bilo bi šteta da prođu nezapažene, pogotovo što se bave ovako bitnim odnosima i šalju nam poruku da nismo same, da ništa nije nemoguće i da se trudimo da živimo van ustaljenih pravila.

Inside Out – online književna emisija o makedonskoj feminističkoj i kvir književnosti je deo projekta Regionalne mreže za kulturnu raznolikost (READ). #readproject #culturaldiversity READ Facebook page.

Treća sezona emisije Inside Out kao i kritički tekstovi o makedonskoj književnosti nastali su uz finansijsku podršku Evropske unije.  Sadržaj sezone i tekstovapredstavlja odgovornost Pobunjenih čitateljki i Koalicije MARGINI , i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.