Ahava, svojim široj publici prijemčivim stilom i dinamičnim izborom pripovedačkih postupaka, uvlači čitaoce i čitateljke u svet u kom svakodnevno i potpuno van naše volje i elementarne kontrole „stvari padaju sa neba“, „a mi samo stojimo ovde. Gledamo i čekamo“. Stvari koje nasumično i bez reda padaju na nas i po nama, donose nam smrt […]
Neraskidiva vezanost privatnog i društvenog aspekta ličnosti ogleda se u pokušajima junakinja i junaka da ostvare ličnu slobodu, u čemu ih sputavaju različite stege kapitalističko-patrijarhalnog poretka, sa posebnim akcentom na zadate okvire rodnih uloga. Ono što predstavlja poseban kvalitet zbirke jeste suptilna razlika u načinu na koji te stege pokušavaju da prevaziđu muški i ženski […]
Ipak, autorka ne pokušava da normalizuje ćutanje, niti se bavi napadima na žene zato što su ćutale (još jedan metod svaljivanja krivice na ženu!). Naprotiv, ona nam pokazuje koliko je bitno progovoriti. Pokazuje snagu solidarnosti i načine na koje su udružene žrtve uspevale da postignu više‚ što je jedna od bitnih poruka, opet izvedena bez […]
Spisateljica sažetim stilom, čija se jednostavnost oseća više kao plod autorske intencije, nego neiskustva, na komičan način iznosi ne preterano smešne i zabavne istine o kapitalističkom društvu. Iako delo problematizuje skalu vrednosti savremenog društva, kraj romana donosi neku vrstu utopijske slike porodice koja se vraća na „prave vrednosti“. Ivana Đilas Kuća, Booka, 2018. Roman Kuća […]
„Pustoš iza nacionalističkih projekata i nehumanost kapitalističkog sistema jeste dobro izabran okvir u koji je kritika mizoginije postavljena. Međutim, problem je u tome što su nacionalizam i kapitalizam ogoljeni isključivo na ravni refleksije junaka, pa ta kritika nema organsku vezu sa osnovnom naracijom. No, ideološka decidiranost ovu autorku nedvosmisleno izdvaja u odnosu na dominantne nacionalističke […]
Rečima se stvaraju odnosi sa drugima, a još lakše ruše – daleko od toga, međutim, da su reči, barem one izgovorene, svemoćne. Naprotiv, likovi stalno upadaju u zamke pogrešno protumačenih i neizgovorenih reči, a naročito sama pripovedačica koja je toga, iako vrlo analitična, često svesna manje i od drugih likova i od čitaoca/teljke. Ovim razdvajanjem […]
Sama radnja romana nije preterano složena. Centar oko koga se razvija radnja jeste vrsta intrige – čitajući, pitamo se da li je profesor Vajner zaista falsifikator i da li će se pronaći nestala služavka, ujedno i autorka slika. Na kraju, ipak, ne otkrivamo ništa, te se u ovom smislu postavlja pitanje ima li poente probijati […]
Autorka je uspela da izgradi zanimljivu polarizaciju u ljubavnom odnosu između Dolores i Elodi, iako je tema homoseksualnih veza koje se okončavaju jer jedna od strana ne može da se odupre pritisku društva uobičajna tema u savremenoj književnosti i šire popularnoj kulturi, te se i u ovom romanu pomalo oseća kao opšte mesto. Dominantnost ove […]
[…] primerom najveće obmane nacističkog režima – subverzivni čin Hansa Balina, fotografa koji je na Gebelsovu kampanju za izbor savršene arijevske bebe poslao fotografiju Hesi Levinson, devojčice jevrejskog porekla, koja je na konkursu pobedila. Ovaj čin Hansa Balina u tekstu je motivisan željom za osvetom zbog prethodnog upada SS oficira u njegov atelje sa zahtevom […]
Priča Supa najubedljivije komunicira sa čitateljkom, podsećajući na potrebu za solidarnošću i razumevanjem, potrebu za iskrenošću, praštanjem i prihvatanjem žena od strane drugih žena, a sve to kroz osvešćivanje o represivnom i licemernom u društvu koje afirmiše patrijarhalnu instituciju braka, upravo onakvu kakva je u ovim pričama opisana. Rumena Bužarovska Moj muž (Booka 2017) Zbirka […]
Roman Ravnoteža govori o grupi ljudi čija perspektiva na jugoslovenski rat, kao i (ne)učešće u njemu, nema svoje mesto u tradicionalnoj istoriografijikao što nije imalo ni u medijskim prenosima iz vremena rata – ili je to mesto marginalizovano, u skladu sa (tadašnjim) društvenim i političkim položajem tih ljudi. Dara ŠljukićSvetlana Slapšak Ravnoteža (Laguna 2016) Novi […]