Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
Kada se govori o prozi Rumene Bužarovske, najčešće se spominje uticaj američke kratke priče, stil koji počiva na jezičkoj ekonomiji, jezgrovite rečenice i crni humor i ironija upotpunjeni odsustvom patetike. Dok je u prethodnoj zbirci priča, Moj muž, fokus na iskustvu žena u braku i društvu oblikovanom prema patrijarhalnim načelima, na bračnim i porodičnim odnosima i životnom vrtlogu koji te odnose ukršta, u zbirci Nikuda ne idem autorka proširuje opseg tema koje obrađuje. Daje širi spektar međuljudskih odnosa – između roditelja i dece, doseljenika i stranaca, a bavi se i odnosima različitih klasa i profesija. Među njima, po suptilnoj obradi, izdvaja se i pitanje izbeglištva – odnos zapadnih društava prema pridošlicama i obrnuto.
Makedonska književnica Rumena Bužarovska se poslednjih godina profilisala kao jedno od zapaženijih imena na regionalnoj književnoj sceni. Do sada je objavila četiri zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), a knjige su joj prevedene na mađarski, italijanski, engleski, slovenački, bhsc jezike. Izdavačka kuća Booka iz Beograda omogućila je da se i domaća čitalačka publika upozna s delima ove autorke izdavši zbirke priča Moj muž i Nikuda ne idem. Povod za razgovor bila je njena poslednja zbirka priča, Nikuda ne idem, ali i gostovanje na festivalu BeFem u decembru prošle godine. Razgovarale smo na bhsc jeziku, o odnosu autorke i dela, funkciji groteske, feminizmu u njenim pričama, stidu, ali i o nekim novim temama u njenim pričama, poput izbegličkog identiteta i osećanja kulturne i ekonomske inferiornosti.
Može se reći da je Tišma ostao dosledan nekim narativnim postupcima korišćenim u romanu Bernardijeva soba, ali i da ih je još više razvio.
Dominantna je intencija autorke da se bavi istorijom sa savremene tačke gledišta, koju stalno otkrivamo i dodajemo joj nova značenja. To nije revidirana istorija, već ona koja je bila skrivena i nedostupna pod teretom dominantnih narativa, i koja biva otkrivena zahvaljujući novim znanjima koja je doneo prošli vek (novi istorizam, feminizam, postkolonijalizam, studije kulture, itd.), […]
Stilski posmatrano, rečenice su jasne i odsečne, oslobođene preteranih opisa i patničkog tona. Pripovedanje je krajnje jednostavno, bez ulepšavanja i kićenja, a sami opisi likova i prostora redukovani su na specifične pojave koje ih karaterišu. Prednost ovakvog postupka je da se radnja i tekst lako prate, što je i glavni kvalitet romana. Priča je jasno […]