Blog

  • Home
Inside/Out – ‘Unutar kreativnog procesa’ sa Rumenom Bužarovskom

5 stvari koje smo naučile iz emisije Inside/ Out: „Unutar kreativnog procesa” sa Rumenom Bužarovskom

Piše: Anja Pušeljić

Nova sezona Inside/ Out serijala, u saradnji sa Koalicijom MARGINI i portalom za kulturu Okno iz Severne Makedonije, u fokusu ima makedonsku književnost sa akcentom na feminističke i kvir autore i autorke. U prvoj emisiji nove sezone družili smo se sa spisateljicom Rumenom Bužarovskom, poznatom po zbirkama kratkih priča Osmica, Moj muž i Nikuda ne idem. Kroz ovaj tekst doznaćete 5 stvari koje smo saznale od Rumene Bužarovske, kako o njoj samoj, tako i o stvaralačkom procesu, prevođenju vlastitih dela i probijanju na tržištu.

1. UZORI I INSPIRACIJE RUMENE BUŽAROVSKE

Bavljenje kreativnim radom iziskuje inspiraciju, a do sada nije napisano nijedno književno delo čiji se autor ili autorka nisu inspirisali ili referisali na druga književna dela, pisce i spisateljice ili, jednostavno, na druge ideje i načine razmišljanja već prisutne u društvu. Pošto smo već imale priliku da razgovaramo sa Rumenom Bužarovskom, pitale smo je koji su to njeni uzori i inspiracije?

Omiljena književnica Rumene Bužarovske je Flaneri O’Konor, najpoznatija po zbirci kratkih priča Teško je naći dobrog čoveka. Upravo ovu knjigu je Bužarovska nedavno prevela na makedonski jezik. Kako je O’Konor najpoznatija po kratkim pričama koje se uglavnom bave propitivanjem društvenih problema, možemo uvideti sponu između njih dve s obzirom na to da Bužarovska piše kratke priče, baveći se temama porodičnih i ljubavnih odnosa, egzistencijalnim pitanjima, i to iz feminističkog ugla.

Kao uzor navela je i Alis Manro, autorku ovenčanu Nobelovom nagradom za književnost, koja je citirana kao „majstor sveobuhvatne kratke priče“. Od muških autora-uzora tu su Rejmond Karver, Ernest Hemingvej i Dž. D. Selindžer.


Bužarovska predaje američku književnost na Filološkom fakultetu u Skopju, stoga nije iznenađujuće što su svi uzori koje je navela anglo-američkog porekla.

2. O STILU SE NAJVIŠE UČI KADA SE PREVODI

Radeći na prevodu svojih kratkih priča na engleski jezik uz pomoć prevodioca Stiva Bredberija, Bužarovska je uočila greške koje je pravila u pisanju i kojih je do tada bila potpuno nesvesna. U engleskom jeziku je tautologija neprihvatljiva, dok, kako ona kaže, u makedonskom je normalno zaređati nekoliko sinonima jedan za drugim. Ovde je interesantno primetiti kako engleski jezik pokušava da izbegne suvišnost, dok se u makedonskom i bhsc jezicima tautologija koristi kao pesnička figura koja podrazumeva gomilanje reči istog ili sličnog značenja radi isticanja osećanja, uglavnom uzbuđenja. Jedan vid tautologije jeste pleonazam, koji se smatra i njenim pandanom u razgovornom stilu. Primeri kao što su mala ptičica, čak štaviše, ja lično, urbani grad i dr. mogu se čuti svakodnevno u govornom jeziku. Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da su pleonazmi nepravilni, te na njih nećemo nailaziti tako često u književnosti. 


U razgovoru sa Bužarovskom smo takođe saznale da je pri prevođenju gore pomenute knjige Teško je naći dobrog čoveka uočila pravu lepotu stila kojim Flaneri O’Konor  piše – u tome kada je opisivala prirodu, a kada ljude, kako je sklapala rečenice, gde je ubacivala skrivene ironije, itd.

3. NA ZAPADU JE BALKAN MALI

Nije novost da je teško probiti se na Zapadu. Kada govorimo o književnosti situacija je takva da u Americi izdavači neće ni razmotriti tekst koji prethodno nije preveden na engleski jezik, iako su autorke sa Balkana i istoka najmanje plaćene u tom poslu. Samim tim se ceo proces probijanja na tržištu komplikuje, čak i kada ste prevoditeljka/prevodilac  sa engleskog i na engleski, kao što je to u slučaju Bužarovske. Pre svega, bitno je da prevod bude fenomenalan, a poželjno je da bude bolji i od originala. Tek tada, navodi Bužarovska,izdavači će možda razmotriti izdavanje vaše knjige.

U Americi, izdavačke kuće šalju knjigu kod raznih kritičara pre nego što je objave, kako bi dobili recenzije koje će pri izlasku knjige biti objavljene u medijima i tako ponuditi bolju reklamu i kritički osvrt na novo izdanje. Ipak, to ne rade svi izdavači, a ako knjiga izađe bez ijedne recenzije, ona se smatra nebitnom i niko joj ne pridaje pažnju. Balkanske knjige, uključujući i jednu knjigu Rumene Bužarovske, često dožive takvu sudbinu.

4. PRVA STRANICA MORA BITI MUZIKA ZA UŠI

Poznato je da su počeci najteži, a tako je i kod prevođenja, o čemu nam svedoči i Bužarovskino iskustvo. Na prvoj stranici se upoznaje sa stilom na stranom jeziku, a onda se razmišlja kako taj stil preneti u prevod ili ga čak i ulepšati. Potrebno je navići se i opustiti, a onda svaka naredna stranica klizi sve lakše. Upravo zbog toga će se prva stranica najčešće razlikovati od ostatka teksta. Prevodilac ili prevoditeljka se trudi da početak bude blizak savršenstvu i da zvuči atraktivno kako bi čitalac okrenuo narednu stranicu. Nakon što se čitalac ili čitateljka uvuče u priču stil više ne igra glavnu ulogu. Iz tog razloga se u prevođenju neretko vraća na sam početak kako bi se tekst prepravio ili doradio.

5. PREVOD SME, I ČESTO MORA BITI RAZLIČIT OD ORIGINALA

Idiomi se izuzetno retko prevode doslovce na drugi jezik iz razloga što svaki jezik ima idiome koji su svojstveni samo njemu. Bužarovska nam je na primeru njene priče „Vaza” demonstrirala razliku između originalnog teksta na makedonskom i prevoda na engleski i srpski jezik. Prva rečenica teksta se razlikuje na sva tri prevoda, ali šalje istu poruku, odnosno prenosi ironiju i podrugljivost koju glavna junakinja želi da iskaže.

Makedonski tekst: „Да сме им дошле на стан, така ни рекоа Тања и Кире.”

Srpski prevod: „Da im dođemo u novi stan, tako su nam rekli Tanja i Kire.”

Engleski prevod: “They want to give us the grand tour of the apartment, that’s how Tanya and Kire put it.”

Idiomi nisu jedini koji se u tekstu menjaju. Svaki prevod u kom sama Bužarovska učestvuje dobija novu, često uređeniju verziju. Neretko će prevod biti u drugom vremenu, prosto jer vreme originala ne odgovara jeziku na koji se tekst prevodi. Kada je „Vaza” prevedena na engleski, urednica je sa Bužarovskom zaključila da je pametnije prebaciti vreme iz prošlog u sadašnje jer zvuči prirodnije. Pored toga, uočivši da je leksika engleskog jezika bogatija od makedonskog, odlučila je da iskoristi priliku i ubaci preciznije opise radnji bez preteranog opisivanja. U engleskom za jedan prost glagol često postoji mnogo veći broj sinonima ili reči srodnih značenja nego u makedonskom, pa čak i bhsc jezicima, stoga bi npr. prevod rečo „shout” od reči „viknuti” bio skroman, nedovoljno otmen i čak neprecizan. Ovaj primer nam pominje Bužarovska u gorepomenutoj priči „Vaza” i pokazuje da je za prevod izabrala reč „bark”.


Bužarovska je priznala da je iz prevođenja naučila mnogo o svom stilu, njegovim manama i vrlinama, shvatila značaj sitnica za kvalitet teksta i zbog toga preporučila svim autorima/kama da prevedu barem jednu knjigu na neki jezik.

Celu emisiju Inside/ Out: „Unutar kreativnog procesa” sa Rumenom Bužarovskom možete pogledati na našem YouTube kanalu:

Inside Out – online književna emisija o makedonskoj feminističkoj i kvir književnosti je deo projekta Regionalne mreže za kulturnu raznolikost (READ). #readproject #culturaldiversity READ Facebook page.

Treća sezona emisije Inside Out je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije.  Sadržaj sezone predstavlja odgovornost Pobunjenih čitateljki i Koalicije MARGINA , i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

Priključi se pobuni jugoslovenskih knjiških moljaca!