„Kintsugi tijela”: Ženska borba protiv nemilosrdne bolesti
Senka Marić, Kintsugi tijela (Kontrast, 2018) Za Bookvicu piše: Marija Zorić Iz ove neverovatne i hrabre pirče možemo da naučimo…
žene
„Bolji mi” Lamije Begagić: Odakle lepota života?
Bolji mi, Lamija Begagić (Fabrika knjiga, 2020.) Za Bookvicu piše: Tamara Sokić Za zbirku Bolji mi se može reći da…
Konkurs – Pobunjeno čitam: za sve od 15 do 115
Ovaj je poziv namenjen učesnicama svih godišta: mlađe (od 15 do 25 godina), srednje (od 25 do 45) i starije generacije (45+), koje govore bhsc jezikom.
Učesnice će se sastajati na onlajn čitalačkom klubu kreativnog čitanja savremene književnosti koju pišu autorke, a svaka učesnica će dobiti po 6 knjiga o kojima ćemo zajedno diskutovati.
Rok za prijavu je 31.3.2021.
Pobunjeni NIN-in izbor: šest autorki za neformalnu selekciju
Pobunjene čitateljke ignorišu najuži izbor NIN -ove nagrade za 2020. zbog nezastupljenosti književnica i pružaju moguću neformalnu selekciju.
Pobunjene gledaju: serije nastale po književnim delima
Preporučujemo i analiziramo 5 TV serija nastalih po književnim delima.
Pobunjeni #NonfictionNovember
Pobunjene čitateljke preporučuju 5 knjiga za #NonfictionNovember – putopise, sociološko istraživanje, zbirku fotografija i biografiju.
Pobunjena Noć veštica
U susret ovogodišnjoj Noći veštica spremile smo listu horor dela koja preporučujemo.
„Priča za bíće vremena” – bíće smisla
Uočljivo je koliko autorka, stilom lišenim sentimentalnosti, oblikuje patnju i težinu pozicija svojih junaka i junakinja, ujedno oštro kritikujući društvo….
Intimna (is)povest ženskih iskustava
Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
SFeministički portal u revolucionarne svetove
,,Kroz istoriju, pandemije su tjerale ljude da raskinu sa prošlošću i zamisle svoj svijet iznova. Ni ova nije drugačija. Ona je portal, prolaz između jednog svijeta i narednog.
Možemo odabrati da prođemo kroz njega, povlačeći za sobom lešine naših predrasuda i mržnje, naše pohlepe, naših banki podataka i mrtvih ideja, naše mrtve rijeke i zadimljeno nebo iza nas. Ili, kroz njega možemo lagano proći, sa malo prtljaga, spremni da zamišljamo drugačiji svijet. I spremni da se borimo za njega.”
Arundhati Roy
Pisanje je, zapravo, rad kao i svaki drugi, intervju sa Rumenom Bužarovskom; deo 2.
Kada se govori o prozi Rumene Bužarovske, najčešće se spominje uticaj američke kratke priče, stil koji počiva na jezičkoj ekonomiji, jezgrovite rečenice i crni humor i ironija upotpunjeni odsustvom patetike. Dok je u prethodnoj zbirci priča, Moj muž, fokus na iskustvu žena u braku i društvu oblikovanom prema patrijarhalnim načelima, na bračnim i porodičnim odnosima i životnom vrtlogu koji te odnose ukršta, u zbirci Nikuda ne idem autorka proširuje opseg tema koje obrađuje. Daje širi spektar međuljudskih odnosa – između roditelja i dece, doseljenika i stranaca, a bavi se i odnosima različitih klasa i profesija. Među njima, po suptilnoj obradi, izdvaja se i pitanje izbeglištva – odnos zapadnih društava prema pridošlicama i obrnuto.