Tags: feminizam

Intimna (is)povest ženskih iskustava

Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.

SFeministički portal u revolucionarne svetove

,,Kroz istoriju, pandemije su tjerale ljude da raskinu sa prošlošću i zamisle svoj svijet iznova. Ni ova nije drugačija. Ona je portal, prolaz između jednog svijeta i narednog.

Možemo odabrati da prođemo kroz njega, povlačeći za sobom lešine naših predrasuda i mržnje, naše pohlepe, naših banki podataka i mrtvih ideja, naše mrtve rijeke i zadimljeno nebo iza nas. Ili, kroz njega možemo lagano proći, sa malo prtljaga, spremni da zamišljamo drugačiji svijet. I spremni da se borimo za njega.”
Arundhati Roy

Civilizacija u plamenu, goruća pitanja današnjice

Kroz osavremenjavanje antičke drame, Šamsi otvoreno progovara o pitanjima poput roda, verske i nacionalne pripadnosti, oslikavajući pritom implikacije koje ova pitanja imaju na odluke i živote ljudi. Roman je svakako, kao i sama Antigona, posebno akutelan nakon Bregzita i rezultata poslednjih parlamentarnih izbora, a ukoliko se odnosi moći i migrantske politike ne promene, aktuelnost tema kojima se bavi Kamila Šamsi neće nestati.

Pisanje je, zapravo, rad kao i svaki drugi, intervju sa Rumenom Bužarovskom; deo 1.

Makedonska književnica Rumena Bužarovska se poslednjih godina profilisala kao jedno od zapaženijih imena na regionalnoj književnoj sceni. Do sada je objavila četiri zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), a knjige su joj prevedene na mađarski, italijanski, engleski, slovenački, bhsc jezike. Izdavačka kuća Booka iz Beograda omogućila je da se i domaća čitalačka publika upozna s delima ove autorke izdavši zbirke priča Moj muž i Nikuda ne idem. Povod za razgovor bila je njena poslednja zbirka priča, Nikuda ne idem, ali i gostovanje na festivalu BeFem u decembru prošle godine. Razgovarale smo na bhsc jeziku, o odnosu autorke i dela, funkciji groteske, feminizmu u njenim pričama, stidu, ali i o nekim novim temama u njenim pričama, poput izbegličkog identiteta i osećanja kulturne i ekonomske inferiornosti.

1 2