Pisanjem i solidarnošću protiv nasilja

https://www.transserbia.org/resursi/biblioteka/1330-papirne-disko-kugle

Autorka je uspela da izgradi zanimljivu polarizaciju u ljubavnom odnosu između Dolores i Elodi, iako je tema homoseksualnih veza koje se okončavaju jer jedna od strana ne može da se odupre pritisku društva uobičajna tema u savremenoj književnosti i šire popularnoj kulturi, te se i u ovom romanu pomalo oseća kao opšte mesto. Dominantnost ove teme ipak je opravdana, jer verno oslikava izazove s kojima se homoseksualne osobe svakodnevno suočavaju u  društvu koje ih ne tretira kao ravnopravne članice i članove.  

Dragoslava Barzut, Papirne disko kugle, Red box 2017.

Krajem prošle godine u izdanju izdavačke kuće Red Box izašao je prvi roman spisateljice Dragoslave Barzut Papirne disko kugle. Pored ovog dela, Barzut je autorka i zbirke kratkih priča Zlatni metak (2012), a urednica je zbornika lezbejskih kratkih priča sa prostora bivše Jugoslavije Pristojan život (2013).

U svojim kratkim pričama Barzut najčešće tematizuje pitanje rodnih i seksualnih identiteta, istopolnih ljubavi, kao i teškoća na koje homoseksualne osobe nailaze u savremenom heteronormativnom društvu. Slične teme i poetiku Barzut nastavlja i u svom romanu prvencu. Naime u Papirnim disko kuglama autorka prikazuje događaj koji je ona sama doživela (ili preživela) – fizički napad na nju i njenu partnerku. Kroz fragmentarnost ženskog pisma Barzut govori o ovoj temi, prekidajući je retrospektivnim pripovedanjem o svom detinjstvu devedesetih, kao i o životnim sudbinama osoba iz njenog okruženja.

Barzut se u svom kratkom romanu poigrava spajanjem fikcije i fakcije, a u mnogim delovima romana čuje se ironičan autorkin glas koji preispituje vlastitu poetiku, naglašavajući sopstveno prisustvo. Međutim, to mešanje autobiografskog, ličnog, dokumentarnog i fiktivnog, iako deluje zanimljivo, stvara konfuziju. U tom smislu kraj romana u obliku službenog dokumenta na kojem se navodi spisateljičino ime treba da nam otkrije (a možda i da nas zbuni) da je glavna junakinja zapravo spisateljica, što i nije preveliko iznenađenje. Spoj fiktivnog i faktivnog, međutim, ne prestaje od tog segmenta, već se nastavlja kroz narativ u kojem glavna junakinja/spisateljica spaljuje službenu belešku, ali, na neobjašnjiv način, i zgradu suda (ostaje nerazjašnjeno da li je to samo junakinjina imaginacija ili odista događaj unutar romana) te seda za sto i počinje da piše prve redove romana koji upravo držimo u ruci. Na taj način autorka stvara jednu interesantnu, iako u dobroj meri konfuznu i donekle već istrošenu strukturu.

Problem obespravljenosti, pre svega žena, ali, uopšte, marginalizovanih grupa, važan je segment Barzutinog romana. Papirne disko kugle tematizuje teške životne sudbine žena čija sama egzistencija podrazumeva borbu. Životne priče baka Ruže ili Odlučne najbolji su primer tih u društvu najčešće nevidljivih heroina. Odnos našeg savremenog društva prema bilo kakvom elementu drugačijeg, autorka tematizuje već na početku romana u Elodinim nametnutim rodnim predrasudama. Uspevajući da se izbori za livadu na kojoj će ona, kao devojčica, ravnopravno igrati fudbal s dečacima, predstavlja prvu bitku koju će junakinja morati da izbori u društvu koje odlučno odbacuje svaku različitost.

Pored angažovanih tema, Papirno disko kugle problematizuju i temu homoseksualnih, u ovom slučaju lezbejskih ljubavi. Prijateljstvo iz detinjstva između Elodi i Dolores koje se razvija u (nesrećnu) ljubav, prikazana je kroz polarizaciju ove dve junakinje. Iako različite, njihova ljubav uspeva da istraje sve do napada navijača, kada Dolores treba da zvanično da izjavu pred policijom i suoči se sa svime što donosi njena različitost. Ne pojavljujući se u policiji, ostavši ,,skrivena“, u uverenju da će pasivnošću sebi obezbediti sigurnost, na određen način izdaje svoju partnerku, koja, kao i na početku dela, pokušava da se izbori za svoja prava. Autorka je uspela da izgradi zanimljivu polarizaciju u ljubavnom odnosu između Dolores i Elodi, iako je tema homoseksualnih veza koje se okončavaju jer jedna od strana ne može da se odupre pritisku društva uobičajna tema u savremenoj književnosti i šire popularnoj kulturi, te se i u ovom romanu pomalo oseća kao opšte mesto. Dominantnost ove teme ipak je opravdana, jer verno oslikava izazove s kojima se homoseksualne osobe svakodnevno suočavaju u  društvu koje ih ne tretira kao ravnopravne članice i članove.

Ljubavnu priču Elodi i Dolores dopunjava, s jedne strane, takođe nesrećna ljubavna veza o kojoj svedoči Odlučna, koja, kroz vlastitio iskustvo ohrabruje Elodi da prevazđe teškoće, i sa druge strane, priča baka Ruže o njenoj ljubavnoj avanturi s oženjenim muškarcem. Baka Ružin narativ jedini ima ,,srećan kraj“ a govori o heteroseksualnoj ljubavi, što opet postavlja dublja pitanja vezana za mogućnost ostvarenja srećnih homoseksualnih ljubavnih veza u heteronormativnom društvu.

Melanholični segmenti koji su česti, autorka pri kraju romana zamenjuje vrstom skoro utopijske slike feminističkog prijateljstva. Papirne kugle sačinjene od ždralova koje kao devojčica dobija Elodi, a koje se, simbolika je očigledna, ubrzo raspadnu, bivaju zamenjene šarenim papirnim disko kuglama nalik fudbalskim loptama kojima njene prijateljice i saigračice istog fudbalskog kluba ulepšavaju prostor u kom joj prave žurku iznenađenja. Ovom, pomalo patetičnom metaforom autorka kao da poručuje, opet pomalo patetično, mada optimistično, da iz poteškoća izlazi promenjena i jača, kao i da pored sebe ima heroine koje će je podržati u borbi ka zauzimanju novih livada našeg savremenog društva.

Prvi roman Dragoslave Barzut, iako pomalo konfuzan i na momente preterano sentimentalan (i pored toga što je u pitanju jasna autorska namera da se insistira na sentimentalnosti, to ne uvek uspelu izvedbu iste u potpunosti ne opravdava), ipak uspeva da prenese životnu stvarnost pojedinki koje heteronormativno društvo nepravedno potiskuje na marginu. Prikazujući svakodnevnu borbu svojih heroina, autorka stvara izuzetno snažne ženske likove, što je svakako ohrabrujuća novina u našoj savremenoj, dominantno muški orijentisanoj i mizoginoj književnosti.