„Bolji mi” Lamije Begagić: Odakle lepota života?
Bolji mi, Lamija Begagić (Fabrika knjiga, 2020.) Za Bookvicu piše: Tamara Sokić Za zbirku Bolji mi se može reći da u sebi sintetiše dve oprečne ideje: srednjovekovnu memento mori (pomišljaj […]
Intimna (is)povest ženskih iskustava
Iako kratak po obimu, roman Tuđa kost bogat je različitim nivoima preispitivanja pozicije žena, bilo da u njihovom svetu eksplicitno (kao kod Ruže) ili implicitno (kao kod Dragane) vladaju patrijarhalni odnosi. Intimna (is)povest unuke o ženama koje su obeležile njen život, kao i lično iskustvo odrastanja i ženskog sazrevanja, ispričana je na svež način.
Ima li književne kritike na studijama književnosti?
Upravo iz te zapitanosti proistekao je anonimni mini-upitnik „Književna kritika u formalnom obrazovanju“ koji sam osmislila i distribuirala na internetu – dakle, bez ikakvih pretenzija na temeljno i naučno zasnovano anketiranje, vođena željom da barem na takav, ne sasvim formalan način steknem uvid u moguće odgovore na pitanja koja su se ispostavila važnim ne samo za mene lično već i u kontekstu čitave radionice i nakon razgovora sa njenim ostalim polaznicima.
Horor kao metafora savremenog sveta
Tako je Jegermajster sastavljen od dve prosečne priče koje do pred sam kraj ostaju linearne i bez obrta. Određena snaga romana i autorovo zanatsko umeće se primećuju na završnici, kada […]
Nasilje kao životna stvarnost
Može se reći da je Tišma ostao dosledan nekim narativnim postupcima korišćenim u romanu Bernardijeva soba, ali i da ih je još više razvio.
Delirium tremens ili apologija nasilja
U samom načinu na koji se u naslovu navodi eufemistički, primetna je namera da se alkoholizam tretira kao skup pojedinačnih, incidentnih ispada radije nego kao stanje zavisnosti i bolest. U tom smislu već naslov najavljuje da problematizacije tih pijanstava u romanu neće biti.
Čvorljivi roman
Jasno je da književni likovi mogu da budu nesavršeni i nesvesni svog nerasta, ali je problematično ako autori nisu svesni svojih likova, i ako se tekst ne ograđuje od takvih junakovih stavova. Sikimićev junak nije svestan svoje mizoginije.
Ogledi kao ogledalo
Autorka eseje započinje refreničnom rečenicom „Kako moj/a drug/arica…” nakon čega sledi neka situacija: ponekad zaboravi da kaže ‘zdravo’, voli da bude dobar, živi u inostranstvu…
Četiri kiše – četiri stereotipa, i više
U delu je sažet i ispripovedan jedan period odrastanja kroz prizmu četiri različita dečija aktera, potpuno subjektivno i pristrasno, bez ikakve pripovedačke distance.
Jedan grad, dva skrivena totalitarizma
Tako je, bar sudeći po Velikićevom romanu, i Beograd poput glavnog junaka sav melanholičan i namučen, budući da se o njemu eksplicitno govori kao o gradu koji je na raskršću različitih puteva, svetova i sukoba.
U raljama (ne)izrečenog
U romanu, Džoni Aker, kao zadojeni neonacista i nakon godinu dana provedenih u Legiji stranaca, opijen čežnjom da ostvari fašistički san, dolazi u Bosnu i Hercegovinu da se bori na strani Hrvatskog vojnog vijeća. Tokom tri godine rata u Bosni, postao je poznat kao Crni đavo, nemislordni mučitelj i ubica.